Sunday, 21 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Biljke za zelenišno đubrenje u voćnjaku

Biljke za zelenišno đubrenje u voćnjaku

Biljke za zelenišno đubrenje u voćarstvu se gaje s ciljem:

1) Da stvaraju veliku biljnu masu koja, kada se zaore, obogati zemljište organskim tj. mineralnim materijama (dobijaju se razlaganjem org. materija), čime se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj mikroorganizama (odgovornih za bolju ni lakšu ishranu voćaka hranivima iz zemljišta);

2) Zelenišno đubrenje povoljno deluje i na strukturu zemljišta, poboljšava toplotni režim i mikrobiološke procese u zemljištu pošto povećava sadržaj humusa u zemljištu;

3) Na strmim terenima ublažava eroziju, dok na peskovitim sprečava propustljivost i ispiranje;

       Pri izboru biljaka za zelenišno đubrenje u voćnjacima treba voditi računa da:

–   One stvaraju veliku količinu zelene mase koja se dobro razlaže u zemljištu;

–   Odgovaraju klimi i tipovima zemljišta datog mesta;

–   Dobro podnose zasenu.

   Biljke za zelenišno đubrenje troše mnogo vode i hrane iz zemljišta u voćnjaku za svoj razvoj. Zato se preporučuje ili da se pokrovne kulture primene u toku pripreme zemljišta za podizanje voćnjaka, ili da se gaje u mladim voćnjacima, kada međuredni prostor nije prožet korenovim sistemom voćaka, pa se zelena masa može unositi u zemljište bez bojazni od oštećenja korena voćaka (teškim tanjiračama ili zaoravanjem). Treba za mlade voćnjake odababrati one kulture koje se gaje u zimskom periodu (setva semena u jesen-zaoravanje u proleće), jer onda one ne konkurišu voćnjacima tokom vegetacije kada inače u našem podneblju često vlada suša. Pri gajenju pokrovnih kultura u voćnjaku treba stoga povećati količinu đubriva, da voćke ne bi gladovale.

     Zaoravanjem zelene mase godišnje se unese u zemljište voćnjaka oko 25-50 t/ha organske mase, kao i 30-50 kg/ha čistog azota što je adekvatna zamena za đubrenje stajnjakom (1 tona dobro zgorelog goveđeg stajnjaka sadrži 5 kg čistog N2 2-2,5 kg P2O5 i oko 6 kg čistog K).

Biljke za zelenišno đubrenje u voćnjaku

Izbor kulutura za zelenišno đubrenje zavisi i od osobina samog zemljišta:

–   Za peskovita i beskrečna zemljišta neutralne-slabo kisele reakcije najbolja je lupina. Ona se u toplijim krajevima seje u jesen u količini od oko 180 kg semena/ha neto površine. Daje 5-6 vagona zelenišne mase;

–   Za laka zemljišta sa dovoljno kreča koriste se grahorice (maljava i panonska) u količini 140 kg semena/ha. Pošto znaju da polegaju, obično se seju u smeši sa ražom i ovsem (količina njihovog semena je 50-60 kg/ha). Sa njima je moguća setva sredinom leta ili u jesen, pa je shodno tome zaoravanje biljne mase u jesen, tj. proleće. Spadaju u biljke –azotofiksatore zbog simbioze sa korenskim bakterijama-nitrifikatorima, pa za sobom ostavljaju značajne količine azota u zemljištu za naredni usev (60–80 kgN/ha);

–   Za kisela zemljišta centralne i zapadne Srbije (pH je 4,7), kao i za jesenju i prolećnu setvu pogodan je i stočni (krmni) grašak. Biljka se brzo razvija i daje velike količine biljne mase. Spada takođe u biljke –azotofiksatore. Sklon je poleganju pa se seje u smeši s raži i ovsem. Prednost ima ozimi stočni grašak koji je otporan prema mrazevima;

–   Za suvlja i zemljišta iscrpljena slabim đubrenjem najpogodnija je lupina. I ona je otporna prema mrazevima, pa se seje u septembru a zaorava u aprilu ili maju;

–   Za brdske krajeve upotrebljava se heljda. Ona uspeva na svim tipovima zemljišta, a na jako kiselim može dati čak 2 otkosa godišnje. Njena zelena masa se brzo raspada u zemljištu. Seje se sredinom leta u količini 120 kg semena/ha a zaorava u jesen.

– Za zelenišno đubrenje mogu se gajiti i facelija (medonosna biljka-u količini 15 kg semena/ha), soja, detelina, sudanska trava i dr. biljke…

   Prilikom setve pokrovnih kultura u međuredove vočnjaka, radi pravilnijeg đubrenja zemljišta (manjeg iscrpljivanja zemljišta u hranivima) obično se zasejava svaki 2. međured. U vreme formiranja mahuna, a pre zaoravanja- biljna masa se najpre povalja i isitni tanjiračama ili rotofrezama, a zatim se tako samlevena biljna masa unosi u zemljište oranjem ili teškim tanjiračama. Sledeće godine zasejavaju se susedni međuredni prostori.

Mr Dejan Marinković

foto pixabay.com

Biljke za zelenišno đubrenje