Thursday, 19 July, 2018
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » Beli slez uslovi gajenja, razmnožavanja bilja

Beli slez uslovi gajenja, razmnožavanja bilja

Beli slez uslovi gajenja – U Srbiji je prisutan veoma veliki broj biljnih vrsta, i beli slez. Zna?ajan deo njih pripada lekovitim i aromati?nim biljkama, koje uspevaju uglavnom na šumskim staništima. Sakupljanje ovog bilja u cilju prerade je relativno skupo i zato se sve više prelazi na njihovo vešta?ko gajenje. Za vešta?ko gajenje lekovitog i aromati?nog bilja u Srbiji postoje pri­rodni i ekološki uslovi koji nisu do sada dovoljno iskoriš?eni.Vešta?ko gajenje lekovitog i aromati?nog bilja je pretpostavka za bolje koriš?enje ovih sirovina (ve?i stepen koriš?enja) i brži privredni raz­voj ove oblasti proizvodnje i Srbije u celini.

beli slez

Beli slez – opravdana investicija?

Prednosti ove proizvodnje se ogledaju i u tome što ista omogu?ava:

  • obavljanje radova u vreme koje se ne podudara sa drugim poljoprivrednim radovima,
  • angažovanje slobodne radne snage –  pove?anje koli?ine zdravstveno bezbednih proizvoda
  • pove?anje proizvodnje u nedovoljno koriš?enim rasadnicima

Sa 1 m2 leja dobija se 300-350 komada rasada belog sleza. Ovako proizvedeni rasad sadi se na stalno mesto rano u jesen, obi?no posle prvih ja?ih kiša. Sadi se ru?no na rastojanju 50 cm red od reda, a u redu 30-40 cm izme?u biljaka.
 Kona?no, ova proizvodnja se obavlja na zemljištima nižih bonitetnih (kvalitetnih) klasa, uz rentabilniju proizvodnju od ostalih biljnih produkcija. Me?u ovim vrstama je i beli slez (Althaea officinalis) od koje se koristi list, cvet i koren.

Beli slez, uslovi gajenja, razmnožavanja bilja

 U cilju podizanja vešta?kih zasada daju se osnovni podaci za uzgoj ove vrste.

 Uslovi uspevanja

U našoj zemlji najviše mu odgovaraju uslovi u Vojvodini, odnosno na re?nim ostrvima i ritovima naših ve?ih reka, kao i u uslovima vlažnih livada. Beli slez je biljka kontinentalne i izmenjeno kontinentalne klime. Naro?ito se uspešno razvija u umereno vlažnoj i toploj klimi. Nije osetljiv na niske temperature u toku zime. Bez ošte?enja može da podnese i do +30°C. Naj­bolje uspeva u krajevima gde godišnje padne preko 600 mm vodenih taloga. Ne daje dobre prinose na velikim nadmorskim visinama. Za gajenje belog sleza pravilan izbor zemljišta je osnov uspeha. Najve?e prinose daje na svežim aluvijalnim nanosima, lakim ritskim crnicama i svim ostalim tipovima zemljišta koja imaju povoljnu fizi?ku strukturu. Beli slez se ne sme gajiti na smonicama i ostalim tipovima teških zemljišta. Na jako bogatim zemljištima daje rekordne prinose, ali se ovakva zemljišta izbegavaju jer se obi?no koriste za neku ratarsku kulturu. Za gajenje belog sleza obi?no se biraju parcele koje su periodi?no plavljene. Beli slez može bez ošte?enja da provede pod vodom 20-30 dana. ?im se voda povu?e nastavlja normalno da se raz­vija.

 Gajenje

 Na jednom mestu beli slez ostaje godinu dana, a najviše dve. Monokulturu, odnosno uzastopno gajenje kroz duži vremenski period na jednom istom zemljištu, beli slez ne podnosi. Osim što se ovim na?inom gajenja zemljište, jednostrano iscrpljuje, postoji i mogu?nost za pojavu mnoštva biljnih bolesti i šteto?ina koje mogu da onemogu?e dalje gajenje ove biljke.

 Plodored za beli slez treba tako podesiti da se na isto zemljište vrati tek posle 4-5 godina. Kao dobar predusev mogu biti okopavine ili strna žita. Ipak, potrebno je povesti ra?una o tome da prethodna kultura ostavi iza sebe ?isto i rastere­sito zemljište. Podizanje zasada belog sleza najbolje je posle ?ubrenih okopavina.

 Obradi zemljišta za beli slez valja posvetiti naro?itu pažnju. S obzi­rom da on ima jak i razgranat koren, koji duboko prodire u zemlju, osnovni cilj pravilne obrade je stvoriti dubok i mo?an orani?ni sloj u kojem ?e se biljke neometano razvijati. Obra?ivanjem zemljišta se, pored stvaranja dubokog orani?nog sloja, uništavaju korovske biljke.

 Zemljište za beli slez treba obavezno orati u jesen i to što ranije. Dubina oranja zavisi od tipa zemljišta, ali ne bi trebalo da je manja od 30-40 cm. Ukoliko se beli slez sadi u jesen odmah posle oranja, parcela se kultivira i drlja. Ako se sadnja obavlja u prole?e, onda se poorana parcela ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama, a u rano prole?e pristupa se površinskoj obradi zemljišta.

Beli slez uslovi gajenja

Sakupljanje

 Postoji više na?ina razmnožavanja belog sleza. Me?utim, u praksi se naj­više primenjuje slede?i:

 a) setva semena na proizvodne parcele,

 b) proizvodnja rasada u hladnim lejama, a zatim rasa?ivanje rasada na stalno mesto.

 Razmnožavanje direktnom setvom je najbolji i najekonomi?niji na?in. Seje se krajem jeseni – novembra i po?etkom decembra, kada više ne postoji mogu?nost da posejano seme isklija. Ako je taj rok ispušten onda se setva može obaviti i krajem februara.

Bilo da se radi o jesenjoj ili prole?noj setvi, par­cela mora da je dobro pripremljena, a zemlja usitnjena. Seje se seja?icom na rastojanju 50 cm red od reda. Pre setve seme se pomeša sa dobro zgorelim i sit­nim stajnjakom ili peskom radi ravnomernijeg i boljeg rasturanja. Seje se plitko, 1-2, cm jer je seme sitno, a i ranije ?e ni?i ako se plitko poseje. Za setvu jednog hektara potrebno je 6-8 kg semena, pod uslovom da ima dobru klijavost. Seme sporo klija. Za ?etiri nedelje ni?e tek 50-60% posejanog semena. Posle nicanja u po?etnoj fazi razvoja, beli slez se sporo razvija i zbog toga je potre­bna velika pažnja da bi se u prvo vreme održao. Osim direktne setve beli slez se razmnožava i sadnjom rasada proizvedenog u hladnim lejama. Ovaj na?in raz­množavanja je u tome što se u hladnim lejama u maju i junu poseje seme belog sleza. Setva se obavlja omaške ili u redove na rastojanju 15-20 cm. Za setvu 1 m2 leja potrebno je 8-10 g semena. Ako se leje redovno zalivaju seme po?inje da ni?e za 21 dan. U lejama rasad ostaje do rasa?ivanja, za koje vreme naraste 10-12 cm i dobija 4-6 listi?a.
Sa 1 m2 leja dobija se 300-350 komada rasada belog sleza. Ovako proizvedeni rasad sadi se na stalno mesto rano u jesen, obi?no posle prvih ja?ih kiša. Sadi se ru?no na rastojanju 50 cm red od reda, a u redu 30-40 cm izme?u biljaka. Ovim na?inom sadnje za jedan hektar potrebno je 50-60 hiljada komada rasada. Prilikom sadnje treba nastojati da sklop biljaka bude što guš?i. Ipak, pravilno je da na bogatijem zemljištu broj biljaka na hektaru bude ve?i, a na siromašnim manji. 
Nega useva

  Nega useva je plevljenje, okopavanje i prihranjivanje, a ako je kultura dobijena setvom semena i razmnožavanje useva.

 Zasad belog sleza koji je podignut iz semena po?inje da se neguje ?im se ukažu prvi redovi. ?im seme sporo ni?e, ne treba ?ekati da sve iznikne, nego pleviti ?im se ukažu prvi redovi. Kad biljka dobije prva 3-4 lista, može da se obavi prvo me?uredno okopavanje. Prilikom ovog okopavanja obavlja se i prore?ivanje. Drugo me?uredno okopavanje je 3-4 nedelje kasnije, kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Posle drugog okopavanja beli slez brzo raste, grana se, pa se sam svojim sklopom bori protiv zakorovljavanja. Veoma je važno da se zemljište održava u rastresitom stanju, bez pokorice i korova, jer se na takvom zemljištu koren belog sleza najbolje razvija.

 Prore?ivanje se vrši tako što se biljke u redu ostavljaju na rastojanju 30-40 sm.  Ovoj meri se mora pokloniti naro?ita pažnja, jer od prore?ivanja zavisi prinos i kvalitet dobivenog korena. Zato se prore?ivanje obavlja kada je zemljište umereno vlažno, a sama operacija mora da se izvede stru?no, pažljivo i blagovremeno. Sakupljanje (berba)

 Od belog sleza se koristi koren, list i cvet. Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili slede?e godine u prole?e. Tre?e godine koren sleza malo dobija u težini, a znatno gubi u kvalitetu, pa se zato preporu?ujue da se beli slez gaji samo kao dvogodišnja kultura.

 List se bere tokom godine 2-3 puta. Najbolje ga je brati pre i za vreme cvetanja. Bere se samo jedro i zdravo liš?e koje šteto?ine nisu oštetile. U prvoj godini mora da se povede ra?una da se prilikom berbe ne obere više od jedne tre?ine svih listova. U drugoj godini broj berbi je ve?i nego u prvoj. Obrano liš?e se suši u tankom sloju na promajnom i mra?nom mestu. Od 6 kg svežeg dobija se 1 kg suvog liš?a.

 Cvetovi se beru i prve i druge godine gajenja. Obrani cvetovi se suše na suncu. Od 7-8 kg svežih cvetova dobija se 1 kg suvih.

 Koren belog sleza se vadi u jesen, oktobra ili novembra, ili u prole?e u martu. Vadi se po suvom vremenu, ali zemljište mora da je umereno vlažno. Na­jbolji na?in va?enja je plugom sa kojeg je skinuta plužna daska. Pri radu plug potkopava korenje ali ga ne izbacuje. Iza pluga ide radnik i rukom vadi potkopano korenje. Sa izva?enog korena belog sleza odmah se oštrim nožem odstranjuju glave sa svim drvenastim delo – vima. Istovremeno se odbacuju slabe i povre?ene žile. Ovako pripremljen koren se pere u hladnoj teku?oj vodi. Oprani materijal se zatim prenosi u šupe ili radionice gde se oljušti. Oljušten koren se?e se uzdužno, obi?no na 4 dela. Suši se u termi?kim sušarama na temperaturi od 50-60°C. Može se osušiti i prirodnim putem, ali ovako osušen koren, obi?no nema lepu boju, a ?esto se i uplesnivi. Dobro osušena droga ima belu ili svetlo žutu boju. Od 4 kg svežeg korena dobija se 1 kg suvog. Osušeni štapi?i belog sleza kasnije se seku u kockice. U trgovini na malo beli slez se naviše pojavljuje u ovakvom obliku.

 Prinos

  Prinos belog sleza u tesnoj je vezi sa agrotehnikom koju pružamo ovoj kulturi za vreme gajenja. Sa jednog hektara može se dobiti 1200 do 2000 kg suvog korena, 500-600 kg lista i oko 150 kg cveta belog sleza.

  Ekonomi?nost proizvodnje Relativno u?eš?e troškova proizvodnje

  Vrsta troškova %
1. Mašinska obrada 176 8
2. Reprodukcioni materijal 1100 50
3. Radna snaga 937 42
  UKUPNI TROŠKOVI 2213 100
II Prinos (kg/ha) 150  
III Vrednost proiz. 200×12 4500  
IV Bruto dobit 2280  
  Porez na dobit 20%-14%rusko 450  
V Neto dobit 1800  
   

   

  Prag rentabilnosti    
  – repromaterijal 1100  
  – usluge 170  
    1270 28
  Fiksni (Relat. fiksni)    
  Porez 930  
  Zarade 450 31
    1390  
  Neto dobit 1830 41
  Ukupno 4500 100
  Analiza rentabilnosti    
  Grani?na ta?ka rentabilnosti MPS (minimalno potrebna sredstva) K=Vt/P=6*168/2400=0.26 1936 43   0.28

1500*43%=645 kg za prinos ve?i od 645 kg/ha može se o?ekivati dobit

 

Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.
spec.ampelografije
foto pixabaz.com

Beli slez uslovi gajenja 

Leave a Reply