Saturday, 20 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » BELI LUK njegov uzgoj i sastav lukovice

BELI LUK njegov uzgoj i sastav lukovice

BELI LUK  njegov uzgoj – Pored pasulja, Srbija uvozi i značajne količine belog luka, iako za njegovu proizvodnju postoje odlični agroekološki uslovi. Znatne količine belog luka uvoze se iz daleke Kine ,iako kvalitet zaostaje za domaćim. Beli luk je jedan od najpoznatijih i najstarijih začinskih biljaka, a zbog lekovitih svojstava koje poseduje koristi se u svakodnevnoj ishrani.

 Sirovi beli luk se koristi za dobijanje većeg broja prerađevina:

  • praha belog luka,
  • soli belog luka,
  • sirćeta belog luka,
  • čipsa od belog luka i sira,
  • čipsa od krompira,
  • hleba od belog luka i dr.

Hemijski sastav belog luka je takav da voda čini 62%, 5-6% proteini, 30% ugljeni hidrati, 0,15% masti, a sadrži još i holin, jod, vitamine B kompleksa, vitamin C, provitamin A, mineralne materije: gvožđe, kali jum, sumpor, fosfor, selen i dr. Posle crnog luka beli luk je najčešće uzgajani oblik.

Najveći proizvođač belog luka u svetu je Kina (oko 65 % od ukupne svetske proizvodnje), a ostali veliki proizvođači su Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i dr.

 Bitan faktor u tehnologiji gajenja belog luka je izbor zemljišta i preduseva. Za preduseve treba birati kulture koje zemljište NE ostavljaju zakorovljeno. Beli luk se može saditi u jesen i u proleće, u zavisnosti od sorte. Jesenja sadnja izvodi se od početka i traje do kraja oktobra, a prolećnu setvu potrebno je završiti najkasnije do 15. maja.

BELI LUK  njegov uzgoj i sastav lukovice

 Sadnja se može obavljati ručno i mašinski. Prednosti mašinske sadnje ogledaju se u većoj produktivnosti i smanjenju troškova proizvodnje. Produktivnost proizvodnje belog luka u pojedi nim zemljama kreće se i do 25.000 kg/ha (Egipat). Vađenje belog luka se obavlja mašinski ili ručno.

Beli luk jesenje sadnje obično se vadi u prvoj polovini jula, a prolećni krajem jula. Beli luk koji se sadi u proleće može se koristiti i do 10 meseci, a onaj koji se sadi u jesen koristiti se 4-6 meseci.

Veliki problem u ovoj proizvodnji kod nas predstavlja i činjenica da nije organi-zovana proizvodnja i prodaja sadnog materijala, koji je pod stručnim nadzorom,tako da se za sadnju uglavnom koristi merkantilni beli luk. Razlog zbog čega Srbija uvozi značajne količine belog luka je i nizak prosečan prinos, koji se po nekim procenama kreće oko 3,5 t/ha. U narednom periodu pažnju je potrebno posvetiti i načinu pakovanja, koje mora biti prilagođeno kupcima i zahtevima velikih hipermarketa.

Radovan Ševarlić, dipl.ing. poljoprivrede za agroekonomiju

  Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ima zasnovanu proizvodnju belog luka sorte Bosut, na površini od 0,5 ha kod dugogodišnjeg proizvočača (23 godine saradnje sa Institutom), Botič Svetozara iz Zmajeva, ulica Maršala Tita 115. Proizvočač Botić Svetozar je od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dobio sadni materijal belog luka sorte Bosut, u količini od 650 kg (avans) sa kojom je zasadio 0,5 ha semenske proizvodnje.

 Na osnovu analize zemljišta koju je uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo i planiranog prinosa, proizvođać je pod oranje dao na tu površinu 150 kg MAP-a i 400 kg NPK 16:16:16. Sadnja je obavljena ručno 16.10.2011. u trorede trake sa međurednim rastojanjem od 35 cm, a u redu na 12–15 cm. U proleće, u martu mesecu, usev je prihranjen sa 200 kg AN-a (na 0,5 ha). U toku vegetacije vršena su tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži. Za sadnju belog luka bilo je potrebno 27 radnika sa po 8 časova rada. Za vađenje je angažovano 25 radnika sa po 8 časova rada. Nakon vađenja radnici su slagali po 30 biljaka u veze i vezivali kanapom. Tako upakovan beli luk je odnošen prikolicama kod proizvođača i okaćen u čardak (ambar, koš) na dozrevanje i sušenje. U procesu dozrevanja hranljive materije iz lista se deponuju u lukovicu. Nakon sušenja za oko 25–30 dana pristupiće se čišćenju belog luka. U ovoj fazi sazrevanja beli luk ne sme da pokisne jer dolazi do retrovegetacije i gubljenja hranljivih materija što se ogleda u klijanju i propadanju belog luka. Odnosno, beli luk se vadi kada 15–20% biljaka polegne.

Beli luk njegov uzgoj

U procesu sušenja zatvara se „vrat” lukovice te ne postoji opasnost od propadanja i sekundarne infekcije. Samo tako izvađen beli luk daje kvalitetan sadni materijal.

  Gore navedena proizvodnja bila je pod stalnom kontrolom stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ostvareni prinos iznosi 4.500 kg na 0,5 ha.

Prosečna masa lukovice je oko 70–80 g, a dobar deo lukovica teži i preko 100 g.

 Optimalan rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je od 5.10. do 25.10. Dubinom sadnje se određuje i debljina pokrovnog sloja koja treba da je 2-3 cm iznad vrha čena. Kod pliće sadnje usled intezivnog prorastanja korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova napolje i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok je kod preduboke sadnje usporeno nicanje, te biljka zaostaje u nicanju i kasnije u porastu. Sadi se ručno, mašinski i polumehanizovano. Sadnja se sprovodi u šestorede trake na rastojanje 20 cm red od reda, posle svakog šestog reda ostavlja se razmak od 50 cm, a rastojanje u redu je 10 cm. Sadnja u baštama se odvija na razmak 30–40 cm između redova, a u redu na 10–12 cm. Količina sadnog materijala zavisi od planiranog broja biljaka i krupnoće čenova za sadnju. Kod jesenjeg belog luka se kreće 1400–1600 kg/ha.

Sadni materijal belog luka sorte Bosut je pakovan u vreće od 25 kilograma, kao i u manja pakovanja od 5 kg i 1 kg na kojima stoji deklaracija o kvalitetu sadnog materijala

   izvor:Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

foto pixabay.com

beli luk

Leave a Reply