Thursday, 19 April, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » BELI LUK njegov uzgoj i sastav lukovice

BELI LUK njegov uzgoj i sastav lukovice

BELI LUK  njegov uzgoj – Pored pasulja, Srbija uvozi i zna?ajne koli?ine belog luka, iako za njegovu proizvodnju postoje odli?ni agroekološki uslovi. Znatne koli?ine belog luka uvoze se iz daleke Kine,iako kvalitet zaostaje za doma?im. Beli luk je jedan od najpoznatijih i najstarijih za?inskih biljaka, a zbog lekovitih svojstava koje poseduje koristi se u svakodnevnoj ishrani.

 Sirovi beli luk se koristi za dobijanje ve?eg broja prera?evina:

  • praha belog luka,
  • soli belog luka,
  • sir?eta belog luka,
  • ?ipsa od belog luka i sira,
  • ?ipsa od krompira,
  • hleba od belog luka i dr.

Hemijski sastav belog luka je takav da voda ?ini 62%, 5-6% proteini, 30% ugljeni hidrati, 0,15% masti, a sadrži još i holin, jod, vitamine B kompleksa, vitamin C, provitamin A, mineralne materije: gvož?e, kali jum, sumpor, fosfor, selen i dr. Posle crnog luka beli luk je naj?eš?e uzgajani oblik.

Najve?i proizvo?a? belog luka u svetu je Kina (oko 65 % od ukupne svetske proizvodnje), a ostali veliki proizvo?a?i su Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i dr.

 Bitan faktor u tehnologiji gajenja belog luka je izbor zemljišta i preduseva. Za preduseve treba birati kulture koje zemljište NE ostavljaju zakorovljeno. Beli luk se može saditi u jesen i u prole?e, u zavisnosti od sorte. Jesenja sadnja izvodi se od po?etka i traje do kraja oktobra, a prole?nu setvu potrebno je završiti najkasnije do 15. maja.

BELI LUK  njegov uzgoj i sastav lukovice

 Sadnja se može obavljati ru?no i mašinski. Prednosti mašinske sadnje ogledaju se u ve?oj produktivnosti i smanjenju troškova proizvodnje. Produktivnost proizvodnje belog luka u pojedi nim zemljama kre?e se i do 25.000 kg/ha (Egipat). Va?enje belog luka se obavlja mašinski ili ru?no.

Beli luk jesenje sadnje obi?no se vadi u prvoj polovini jula, a prole?ni krajem jula. Beli luk koji se sadi u prole?e može se koristiti i do 10 meseci, a onaj koji se sadi u jesen koristiti se 4-6 meseci.

Veliki problem u ovoj proizvodnji kod nas predstavlja i ?injenica da nije organi-zovana proizvodnja i prodaja sadnog materijala, koji je pod stru?nim nadzorom,tako da se za sadnju uglavnom koristi merkantilni beli luk. Razlog zbog ?ega Srbija uvozi zna?ajne koli?ine belog luka je i nizak prose?an prinos, koji se po nekim procenama kre?e oko 3,5 t/ha. U narednom periodu pažnju je potrebno posvetiti i na?inu pakovanja, koje mora biti prilago?eno kupcima i zahtevima velikih hipermarketa.

 

Radovan Ševarli?, dipl.ing. poljoprivrede za agroekonomiju

  Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ima zasnovanu proizvodnju belog luka sorte Bosut, na površini od 0,5 ha kod dugogodišnjeg proizvo?a?a (23 godine saradnje sa Institutom), Boti? Svetozara iz Zmajeva, ulica Maršala Tita 115. Proizvo?a? Boti? Svetozar je od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dobio sadni materijal belog luka sorte Bosut, u koli?ini od 650 kg (avans) sa kojom je zasadio 0,5 ha semenske proizvodnje.

 Na osnovu analize zemljišta koju je uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo i planiranog prinosa, proizvo?a? je pod oranje dao na tu površinu 150 kg MAP-a i 400 kg NPK 16:16:16. Sadnja je obavljena ru?no 16.10.2011. u trorede trake sa me?urednim rastojanjem od 35 cm, a u redu na 12–15 cm. U prole?e, u martu mesecu, usev je prihranjen sa 200 kg AN-a (na 0,5 ha). U toku vegetacije vršena su tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne r?e i truleži. Za sadnju belog luka bilo je potrebno 27 radnika sa po 8 ?asova rada. Za va?enje je angažovano 25 radnika sa po 8 ?asova rada. Nakon va?enja radnici su slagali po 30 biljaka u veze i vezivali kanapom. Tako upakovan beli luk je odnošen prikolicama kod proizvo?a?a i oka?en u ?ardak (ambar, koš) na dozrevanje i sušenje. U procesu dozrevanja hranljive materije iz lista se deponuju u lukovicu. Nakon sušenja za oko 25–30 dana pristupi?e se ?iš?enju belog luka. U ovoj fazi sazrevanja beli luk ne sme da pokisne jer dolazi do retrovegetacije i gubljenja hranljivih materija što se ogleda u klijanju i propadanju belog luka. Odnosno, beli luk se vadi kada 15–20% biljaka polegne.

Beli luk njegov uzgoj

U procesu sušenja zatvara se „vrat” lukovice te ne postoji opasnost od propadanja i sekundarne infekcije. Samo tako izva?en beli luk daje kvalitetan sadni materijal.

  Gore navedena proizvodnja bila je pod stalnom kontrolom stru?njaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ostvareni prinos iznosi 4.500 kg na 0,5 ha.

Prose?na masa lukovice je oko 70–80 g, a dobar deo lukovica teži i preko 100 g.

 Optimalan rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je od 5.10. do 25.10. Dubinom sadnje se odre?uje i debljina pokrovnog sloja koja treba da je 2-3 cm iznad vrha ?ena. Kod pli?e sadnje usled intezivnog prorastanja korena vrlo ?esto dolazi do izbacivanja ?enova napolje i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok je kod preduboke sadnje usporeno nicanje, te biljka zaostaje u nicanju i kasnije u porastu. Sadi se ru?no, mašinski i polumehanizovano. Sadnja se sprovodi u šestorede trake na rastojanje 20 cm red od reda, posle svakog šestog reda ostavlja se razmak od 50 cm, a rastojanje u redu je 10 cm. Sadnja u baštama se odvija na razmak 30–40 cm izme?u redova, a u redu na 10–12 cm. Koli?ina sadnog materijala zavisi od planiranog broja biljaka i krupno?e ?enova za sadnju. Kod jesenjeg belog luka se kre?e 1400–1600 kg/ha.

Sadni materijal belog luka sorte Bosut je pakovan u vre?e od 25 kilograma, kao i u manja pakovanja od 5 kg i 1 kg na kojima stoji deklaracija o kvalitetu sadnog materijala

   izvor:Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

foto pixabay.com

Leave a Reply