Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bakar je nužan – oprezno sa količinama jer se akumulira

Bakar je nužan – oprezno sa količinama jer se akumulira

pexel-grozdBakar je nužan – Vinova loza “VOLI” bakar, ali bakar je ozna?en kao “tvrdoglav” metal koji se dugotrajno zadržava u površinskom sloju zemljišta (0-15 cm) sa velikim afinitetom vezivanja za organsku materiju i tako jednom unet ima mogu?nost akumulacije veoma dugi niz godina. Površine koje su bile pod vinogradima u dalekoj prošlosti (pre više i od 50 godina) a danas se koriste kao bašte, njive i pašnjaci i dalje imaju zna?ajno povišen sadržaj bakra u odnosu na relevantnu kontrolu.U cilju dobijanja visokog i stabilnog prinosa grož?a, opšte je poznato da je proizvo?a?ima, pored primene ostalih mera agrotehnike, najvažniji zadatak pervencija bolesti vinove loze.

Od 1885. godine u vinogradima Francuske preparat Bordovska ?orba (Ca(OH)2 + CuSO4) ima tradicionalnu primenu kao zaštitno sredstvo protiv prouzrokova?a plamenja?e (Plasmopara viticola) jednom od najopasnijih patogena vinove loze. Kasnije pa sve do danas, ve? više od jednog veka fungicidi na bazi bakra (naj?eš?e u obliku bakar-oksihlorida CuCl2 3Cu (OH)2 a zatim i u obliku CuO i Cu (OH)2), se koriste u vinogradima širom sveta kao i na plantažama kafe, hmelja, vo?njacima i u povrtarstvu.

Brojna aktuelna istraživanja pokazuju da intenzivna i dugotrajna primena ovih preparata ima negativni efekat na životnu sredinu jer dovodi do zaga?enja zemljišta akumulacijom bakra do toksi?nih koncentracija. Visoka koncentracija bakra u zemljištu ima negativno dejstvo na zemljišni živi svet i time može dovesti do fitotoksi?nosti (smanjenje prinosa, negativno uticati na kvalitet vina). Istraživanja sadržaja bakra u zemljištima vinogradima ši rom sveta ukazuju na veoma ozbiljan rizik koriš?enja bakarnih preparata koji su se do sada paradoksalno smatrali bezbednim u odnosu na ostale pesticide.

Bakar je nužan – oprezno sa koli?inama

Razvijene zemlje Evrope na površinama pod dugogodišnjim zasadima vinograda imaju ozbiljne probleme zbog visoke akumulacije bakra. U južnoj Francuskoj je zbog ovog problema 1/3 površi na vinograda (oko 150.000 ha) zamenjena drugim proizvodnim kulturama i pašnjacima. Tako?e u oblasti Galicija u Španiji postoji nacionalni projekat gde se na prostoru bivših vinograda zasnivaju šume, a šumska podru?ja pretvaraju u nove vinograde. Najnovija istraživanja usmerena su u pravcu razvijanja razli?itih tehnika remedijacije zemljišta optre?enog ovim metalom.

Iz navedenih razloga u Evropskoj Uniji je ograni?ena koli?ina primene bakarnih fungicida u organskoj proizvodnji sa 8 kg/ha Cu godišnje, na 6 kg/ha po?ev od 2002. godine (EC direktivom No. 473/2002) što je ostalo sadržano i u važe?oj direktivi iz 2008. (EC direktiva No. 889/2008). Prema doma?em pravilniku o dozvoljenim koli?inama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje (Službeni glasnik Republike Srbije broj 23/1994), maksimalno dozvoljene koncentracija bakra iznosi 100 mg/kg, me?utim prema literaturnim navodima, sve detektovane koncentracije iznad 60 mg/kg Cu zahtevaju procenu rizika i monitoring zemljišta.

Prema višegodišnjim istraživanjima Instituta za ratrstvo i povrtarstvo – Laboratorije za zemljište i agroekologiju, ovaj problem nije zaobišao ni vinograde u Vojvodini. U ve?ini analiziranih vinograda sadržaj bakra se nalazi iznad zone rizika od 60 mg/kg, me?utim još uvek ove koli?ine nisu drasti?no visoke do te mere da zahtevaju remedijaciju zemljišta i izmeštanja vinograda.

Naj?eš?e su preporu?ene mere monitoringa zemljišta i primena drugih pesticida koji nisu na bazi bakra.

Bakar je nužan – oprezno sa koli?inama

Najve?e koncentracije su prona?ene upravo u malim vinogradima tzv. oku?nicama i baštama, gde se ?esto bakarni preparati primenjuju u ve?oj dozi od preporu?ene, odnosno sadržaj jedne prskalice se utroši na mnogo manjoj površini od predvi?ene. Sadržaj bakra je tako?e ve?i u starijim vinogradima usled njegove akumulacije, me?utim velike razlike izme?u pojedinih vinograda ukazuju da je upravo na?in gazdovanja presudan u pogledu dobijenih rezultata.

Iz svih navedenih razloga, veoma je korisno da proizvo?a?i pored analize zemljišta na parametare plodnosti, urade i analizu sadržaja bakra u svojim vinogradima (pa i vo?njacima ukoliko ?esto koriste pesticide na bazi bakra za zaštitu), da bi pravovremeno dobili pravu informaciju o eventualnim merama prevencije koje trebe da preduzmu.

Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.

spec.ampelografije