Tuesday, 23 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bagrina crvena – značajna sorta Negotinske krajine

Bagrina crvena – značajna sorta Negotinske krajine

Bagrina crvena – Naši vinari postižu zapažene uspehe na brojnim takmičenjima u inostranstvu. Nosioci su brojnih priznanja – dokazali su da poseduju ljubav i znanje da od grožđa sa naših prostora iznedre vina za najprobirljivije znalce vina. Za dalji napredak predlažemo nastavak gajenja sorti koji su poprimila osobenosti našeg podneblja – jedna od njih je i crvena bagrina.

Sinonimi:

Bagrina krajinska (Srbija), Bragina, Bragina rošiu, Bragina rara (Rumunija) i dr.

Poreklo:

Poreklom je iz Rumunije, odakle je preneta i u našu zemlju

Rasprostranjenost:

Najvise se gaji u Rumuniji i nešto manje u Buguraskoj i dr. Kod nas se gaji samo u Timo?koj krajini.

Ekološko – geografska pripadnost

Proles pontica (Convarietas pontica)

Botanički opis

Bujnost – čokot je bujan.

Vrh mladog lastara – povijen, beličast, dosta maljav sa mestimično ljubičastim rubovima kod još neotvorenih listića.

Zreo lastar – srednje debljine ili debeo sa internodijama srednje dužine i izraženim kolencima. Boja članaka je smeđe crvena, dok su kolenca ljubičasto crvene boje.

Odrasli list – srednje veličine ili veliki , više okrugo, ceo, trodelan ili petodelan. Sinusi su kod višedelnog lista izraženi. Peteljkin sinus je otvoren u obliku slova V. Lice glatko, naličje posuto gustim maljama. Zupci oštri, srednje veličine ili sitni, nejednaki. Nervi sa obe strane crvenkasti. Peteljka lista dugačka, maljava, crvenkasta.

    Bagrina crvena – značajna sorta Negotinske krajine

Cvet – morfološki hermafroditan, a funkcionalno ženski – s pet povijenih prašnika u kojima se obrazuje sterilan polen. Zbog toga je oplodnja cvetova neregularna, često se javljaju rehuljavi grozdovi.

Grozd – srednje veličine ili veliki, razgranat, srednje zbijen, a najčešće rastresiti rehuljav. Peteljka grozda zelenkasta ili crvenkasta.

Bobica – Pri normalnoj oplodnji srednje veličine, okrugla ili neznatno spljoštena. Pokožica tanka, neprozračna, bledo ružičaste boje, pokrivena obilnim pepeljkom. Neoplođene bobice su sitne i ranije dozrevaju od normalnih bobica.

Agrobiološke karakteristike

Epoha sazrevanja – grožđe sazreva u III epohi. Pozna je sorta.

Oplodnja – neredovna. Dobri oprašivači su prokupav, smederevka, plovdina.

Koeficijent rodnosti – 1,3 – 1,5

Prinos grožđa – varira od 3,000 – 18,000 kg/ha.

Rezidba – mešovita i kratka. Lukovi se režu na 8 okaca.

Uzgojni oblici – pogodni su svi koji omogućavaju primenu mešovite i kratke rezidbe.

Tipovi zemljišta – odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta.

Otpornost prema prouzrokovačima važnijih bolesti – prema plamenjači osetljiva. Srednje otporna prema pepelnici. Otporna prema sivoj plesni.

Otpornost prema niskim temperaturama – osetljiva je prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -16 do -18 C.

Afinitet prema loznim podlogama – ima dobar afinitet sa loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, SO4, Teleki 5C i dr.

Važnije tehnološke i organoleptičke karakteristike šire i vina           

Karakteristike šire – šira je bezbojna prijatnog ukusa i mirisa. Sadrži 18-23 % še?era i 5-8 g/l ukupnih kiselina.

Karakteristike vina – vino je veoma pitko, harmonično, osvežavajuće, sa lepom žutozelenom bojom, kao i sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom. Sadrži 10-13% alkohola i 5,5-6 g/l ukupnih kiselina. Odležavanjem dobija u kvalitetu.      

 Varijacije i klonovi

Populacija sadrži više klonova i varijacija. Poznata su dva klona i to: klon sa celim listom i klon sa urezanim višedelnim listom.

Bagrina crvena – Klon sa višedelnim listom je prinosniji i ekonomičniji za gajenje i proizvodnju grožđa i vina. čine se pokušaji na stvaranju bagrine sa morfološki i funkcionalno hermafroditnim cvetom.

Privredni zna?aj sorte

U Timočkoj krajini nekada je bagrina bila veoma značajna sorta. Danas sorta ima lokalni značaj. U drugim vinogorjima užeg područja Srbije nalazi se samo sporadično i to u mešavini sa drugim sortama.

Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.