Wednesday, 15 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bagrina crvena – značajna sorta Negotinske krajine

Bagrina crvena – značajna sorta Negotinske krajine

bagrina crvena

Bagrina crvena – Negotinska krajina

Bagrina crvena – Naši vinari postižu zapažene uspehe na brojnim takmi?enjima u inostranstvu. Nosioci su brojnih priznanja – dokazali su da poseduju ljubav i znanje da od grož?a sa naših prostora iznedre vina za najprobirljivije znalce vina. Za dalji napredak predlažemo nastavak gajenja sorti koji su poprimila osobenosti našeg podneblja – jedna od njih je i crvena bagrina.

Sinonimi:

Bagrina krajinska (Srbija), Bragina, Bragina rošiu, Bragina rara (Rumunija) i dr.

Poreklo:

Poreklom je iz Rumunije, odakle je preneta i u našu zemlju

Rasprostranjenost:

Najvise se gaji u Rumuniji i nešto manje u Buguraskoj i dr. Kod nas se gaji samo u Timo?koj krajini.

Ekološko – geografska pripadnost

Proles pontica (Convarietas pontica)

Botani?ki opis

Bujnost – ?okot je bujan.

Vrh mladog lastara – povijen, beli?ast, dosta maljav sa mestimi?no ljubi?astim rubovima kod jo? neotvorenih listi?a.

Zreo lastar – srednje debljine ili debeo sa internodijama srednje dužine i izraženim kolencima. Boja ?lanaka je sme?e crvena, dok su kolenca ljubi?asto crvene boje.

Odrasli list – srednje veli?ine ili veliki , više okrugo, ceo, trodelan ili petodelan. Sinusi su kod višedelnog lista izraženi. Peteljkin sinus je otvoren u obliku slova V. Lice glatko, nali?je posuto gustim maljama. Zupci oštri, srednje veli?ine ili sitni, nejednaki. Nervi sa obe strane crvenkasti. Peteljka lista duga?ka, maljava, crvenkasta.

    Bagrina crvena – zna?ajna sorta Negotinske krajine

Cvet – morfološki hermafroditan, a funkcionalno ženski – s pet povijenih prašnika u kojima se obrazuje sterilan polen. Zbog toga je oplodnja cvetova neregularna, ?esto se javljaju rehuljavi grozdovi.

Grozd – srednje veli?ine ili veliki, razgranat, srednje zbijen, a naj?eš?e rastresiti rehuljav. Peteljka grozda zelenkasta ili crvenkasta.

Bobica – Pri normalnoj oplodnji srednje veli?ine, okrugla ili neznatno spljoštena. Pokožica tanka, neprozra?na, bledo ruži?aste boje, pokrivena obilnim pepeljkom. Neoplo?ene bobice su sitne i ranije dozrevaju od normalnih bobica.

Agrobiološke karakteristike

Epoha sazrevanja – grož?e sazreva u III epohi. Pozna je sorta.

Oplodnja – neredovna. Dobri oprašiva?i su prokupav, smederevka, plovdina.

Koeficijent rodnosti – 1,3 – 1,5

Prinos grož?a – varira od 3,000 – 18,000 kg/ha.

Rezidba – mešovita i kratka. Lukovi se režu na 8 okaca.

Uzgojni oblici – pogodni su svi koji omogu?avaju primenu mešovite i kratke rezidbe.

Tipovi zemljišta – odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, kre?na, peskovita i toplija zemljišta.

Otpornost prema prouzrokova?ima važnijih bolesti – prema plamenja?i osetljiva. Srednje otporna prema pepelnici. Otporna prema sivoj plesni.

Otpornost prema niskim temperaturama – osetljiva je prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -16 do -18 C.

Afinitet prema loznim podlogama – ima dobar afinitet sa loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, SO4, Teleki 5C i dr.

Važnije tehnološke i organolepti?ke karakteristike šire i vina           

Karakteristike šire – šira je bezbojna prijatnog ukusa i mirisa. Sadrži 18-23 % še?era i 5-8 g/l ukupnih kiselina.

Karakteristike vina – vino je veoma pitko, harmoni?no, osvežavaju?e, sa lepom žutozelenom bojom, kao i sa specifi?nim sortnim mirisom i ukusom. Sadrži 10-13% alkohola i 5,5-6 g/l ukupnih kiselina. Odležavanjem dobija u kvalitetu.      

 Varijacije i klonovi

Populacija sadrži više klonova i varijacija. Poznata su dva klona i to: klon sa celim listom i klon sa urezanim višedelnim listom.

Bagrina crvena – Klon sa višedelnim listom je prinosniji i ekonomi?niji za gajenje i proizvodnju grož?a i vina. ?ine se pokušaji na stvaranju bagrine sa morfološki i funkcionalno hermafroditnim cvetom.

Privredni zna?aj sorte

U Timo?koj krajini nekada je bagrina bila veoma zna?ajna sorta. Danas sorta ima lokalni zna?aj. U drugim vinogorjima užeg podru?ja Srbije nalazi se samo sporadi?no i to u mešavini sa drugim sortama.

Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.

foto: Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.