Tuesday, 25 September, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Badem – način uzgoja i negovanja badema

Badem – način uzgoja i negovanja badema

bademBadem predstavlja cenjeno, vrlo kalori?no i hranjivo vo?e, kako na doma?em, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masno?e, belan?evine, ugljenehidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine. Osim velike upotrebe u doma?em kulinarstvu, zna?ajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, kondi-torskoj i kozmeti?koj industriji.Badem je najstarija kultura koja se po?ela uzgajati na našem podru?ju. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Gr?koj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. U zemlja­ma s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom podru?ju, uzgoj badema je ograni?en. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.

Agroekološki uslovi za uzgoj badema

Temperatura

Badem je heliofitna vo?ka i da bi postigao dobru kvalitetu zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta ve? u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i jakih severnih ve­trova. Stoga je potrebno mijenjati sortiment s kasnocvetaju?im sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prili­ka. Ošte?enja od niskih tem­peratura nastaju u nekih sorata badema tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5 °C, a u nekih sorata i do -4 °C.

Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradavaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez ošte?enja i do 50 °C.

Voda

Za badem je vrlo važno da ima dovoljne koli?ine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prirodi. Na taj se na?in prinosi mogu pove?ati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih vo?nih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju »kralj sušnih podru?ja« ili »Rey del secano«.

Tlo

Bademu odgovaraju du­boko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta tla, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Tla trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodi­re i do 4 m dubine.

Izbor položaja za podizanje nasada badema

Uzgaja se na razli?itim nadmorskim visi­nama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1 200 m. U podru?ju Sredozemlja uzgaja se do 600 m nadmor­ske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovtima zbog pove?ane vlažnosti ne uspeva.

Priprema tla za sadnju badema

Prije sadnje tlo treba pripremiti dubokim spremom kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno ?ubrivo i tlo se ore na dubini od 40 cm. Za jesenjsku sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnu sadnju duboka obrada može se obavljati od leta do zime, ako je povoljna vlažnost tla.

Izbor podloga za badem

Za uzgoj badema služe razne podloge: breskve, križanac breskve i badema te šljive. Kod nas se najviše primenjuju semenjaci gorkog badema, breskve i križanac badem x breskva (GF 677). Za teža tla preporu?uje se podloga šljive, i to Marianna 2624 i si. Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema klorozi (nedostatku gvož?a).Uz badem, na plodnim tlima,kao po- dloga, u obzir dolazi semenjak vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kra?i vek trajanja. Ta podloga nije prikladna za karbonatna tla i zbog osetljivosti na viruse.

Izbor uzgojnog oblika badema

U intenzivnom uzgoju badema primenjuje se više uzgojnih oblika, a prevladavaju pro­storni i špalirni. Preporu?uje se uzgoj u obliku popravljene vaze s tri ili najviše ?etiri primarne skeletne grane koje me?usobno zatvaraju ugao od 120° ili re?e 90°. Visina je debla oko 90 cm, a primarne skeletne grane me?usobno su razmaknute na 10 – 15 cm i zatvaraju ugao od 45°. Pri sadnji, jednogodišnje sadnice se prikrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 – 90 cm. Svi postrani izboji koji izbijaju ispod 85 cm odstra­njuju se. Na tim primar­nim skeletnim granama razvi?e se sekundarne skeletne grane, koje ?e trebati razvoditi. Razmak na koji ?e se razvoditi grane prve, druge i tre?e serije ovisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom.Na isti na?in razvo de se tercijarne skelet­ne grane (skeletne grane tre?eg reda).

Vreme i tehnika sadnje badema

Sadnja se obavlja isklju?ivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade, ako se obavlja navodnjavanje, na razmak 6 x 5 m, a bez navodnjavanja na 6 x 4 m.

Prema iskustvima iz stra­ne i doma?e prakse, valja upotrebiti razmak 6 x 4 m, što zna?i da za 1 ha treba 416 sadnica badema.

Održavanje nasada badema

Održavanje tla i ?ubrenje nasada badema vrlo su sli?ni održavanju tla i ?ubrenju nasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili sli?ne.

Berba badema

Kada plod badema sasvim dozri, lupina puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne dozrevaju ravnomerno. Najranije dozru plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim nasadima obavlja se ru?no u mreže sta- vljene pod stabla, dok se u ve?im nasadima primenjuju tresa?i. Berba može po?eti kada ljuska po?ne pucati. Pre skladištenja bademi se o?iste i osuše te sklone na suvo i prozra ?no mesto.

Izvor: Ivo Krpina i saradnici; Vo?arstvo;

BADEM SPRE?AVA OŠTE?ENJE ?ELIJA
Ve?ina ljudi ne unosi dovoljno vitamina E, koji štiti od upala i spre?ava ošte?enje ?elija. Porcija badema (oko 30 grama) pokriva dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom, što se pozitivno odražava na srce. Osim toga, badem sadrži biotin, vitamin koji blagotvorno deluje kožu. Bademovo ulje neguje kožu, daju?i joj glatko?u i sjaj. Badem je veoma bogat mononezasi?enim mastima, sli?nim onima koje se nalaze u maslinovom ulju. Brojna istraživanja su pokazala da konzumacija ovih masno?a snižava rizik od sr?anih oboljenja, smanjuje “loš”, a popravlja “dobar” holesterol u krvi.

Osim toga, badem je veoma zna?ajan izvor magnezijuma i kalijuma, dva minerala veoma bitna za regulaciju krvnog pritiska (opuštaju glatke miši?e) i za regulaciju sr?anog rada. ?etvrtina šolje badema sadrži 99 mg magnezijuma (?etvrtinu dnevno potrebne doze),kao i 257 mg kalijuma.Ako dodamo ovome i sadržaj vitamina E, koji ima izrazito antioksidativno delovanje,može se sa pravom re?i da je badem namirnica koja je zaista godi srcu – odli?na je za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja.
Istraživanja su pokazala da dodavanje badema uz obrok usporava podizanje nivoa še?era u krvi, smanjuju?i tako glikemijski indeks ?itavog obroka, što badem ?ini dobrim izborom u ishrani koji pomaže u prevenciji dijabetesa.

Bademi su veoma dobar izvor mangana i bakra, dva oligoelementa koji su klju?ni kofaktori enzima po imenu superoksid-dismutaza. Ovaj enzim eliminiše slobodne radikale koji se proizvode unutar mitohondrije ?elije. Bogat je i riboflavinom (vitamin B 2) koji podsti?e proizvodnju energije unutar ?elija.
Badem je izuzetno bogat belan?evinama (u istoj jedinici mere sadrži gotovo dvaput više belan?evina od jaja), što ga ?ini veoma pogodnom namirnicom za vegetarijance i vegane.