Tuesday, 27 June, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Azot višak u biljkama nanosi im štetu

Azot višak u biljkama nanosi im štetu

pexel-azotAzot višak – Kako nedostatak, tako i višak azota može da ima veoma nepovoljne posledice. U nekim slučajevima višak azota može da prouzrokuje veće probleme, nego blag nedostatak azota. Jednostrana preobilna ishrana azotom dovodi do relativnog nedostatka fosfora, kalijuma, bora, cinka, ako je ona propraćena i prisustvom dovoljne količine vode, dolazi do ubrzanog porasta vegetativnih organa na štetu prinosa plodova.

Takve biljke kasnije počinju plodonošenje. Na njima su listovi veliki usled spore razgradnje hlorofora, tamnozeleni, deblji, dobro hidratisani. Usled poremećenog odnosa ugljenih hidrata i proteina u korist drugih, ćelije plodova imaju veću zapreminu i stvaraju mekano, sunđerasto tkivo, usled čega lako podležu infekciji. Takođe, manje su otporni na pritisak, imaju lošiji ukus i uopšte unutrašnji kvalitet, rok za čuvanje je kraći a gubici pri čuvanju su veći. Pri visokom prinosu plodovi su mali i slabo obojeni, karakteristična boja plodova se kasnije obrazuje, zbog sporijeg razlaganja hlorofila, a sazrevanje plodova kasni.

Azot višak u biljkama nanosi im štetu

     U uslovima viška azota rast vegetativnih delova se kasnije završava, produživa se vegetacija i smanjuje obrazovanje cvetnih pupoljaka. Zbog povećane osetljivosti nekih povrtarskih vrsta na niske temperature, preterana ishrana azotom može da ima veoma štetne posledice, posebno u rasadničarskoj proizvodnji. Korenov sistem biljaka obilno snabdevenih azotom je plitak, zbog čega su takve biljke manje otporne prema zemljišnoj suši. Višak azota, takođe, nepovoljno utiče na otpornost biljaka prema visokim temperaturama i bolestima.

     Preterana upotreba azota ne samo što često nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do zagađenja sredine nitratima i pogoršanja biološke vrednosti proizvoda, zbog čega pri utvrđivanju potrebne doze azota treba strogo voditi računa kako o potrebama biljaka u azotu, tako i o zalihama azota u zemljištu. Obilna ishrana sa NO 3-N posebno u nepovoljnim uslovima za njihovu redukciju (nedovoljna osvetljenost, nedostatak vlage i dr.) dovodi do njegovog nakupljanja u biljkama.Visok sadržaj nitrata u hrani može toksično da deluje. Smatra se da sadržaj nitrata u svežoj materiji povrća ne bi smeo da bude veći od 400mg/kg, a u hrani koja je namenjena maloj deci 250mg/kg.Posebno mnogo nitrata sakuplja salata, spanać, cvekla, rotkva, keleraba, blitva ( preko 2.500mg/kg-1 sveže materije), nešto manje (oko 100mg/kg-1) mrkva, kupusnjače, boranija, a najmanje paradajz, paprika, krastavac, brokola, karfiol, beli i crni luk (200-500mg/kg-1), ali su velike razlike između sorti.

     Najviše nitrata u proseku povrće sadrži u jutarnjim časovima, a najmanje posle podne. Dozvoljene količina nitrata u povrću mogu da se postignu đubrenjem potrebnim količinama azotnih đubriva određenih na osnovu agrohemijske analize zemljišta, kao i pravilnim izborom sorte u postojećim uslovima proizvodnje.

Slavica Kodžopeljić dipl.ing.ratarstva