Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Azot višak u biljkama nanosi im štetu

Azot višak u biljkama nanosi im štetu

pexel-azotAzot višak – Kako nedostatak, tako i višak azota može da ima veoma nepovoljne posledice. U nekim slu?ajevima višak azota može da prouzrokuje ve?e probleme, nego blag nedostatak azota. Jednostrana preobilna ishrana azotom dovodi do relativnog nedostatka fosfora, kalijuma, bora, cinka, ako je ona propra?ena i prisustvom dovoljne koli?ine vode, dolazi do ubrzanog porasta vegetativnih organa na štetu prinosa plodova.

Takve biljke kasnije po?inju plodonošenje. Na njima su listovi veliki usled spore razgradnje hlorofora, tamnozeleni, deblji, dobro hidratisani. Usled poreme?enog odnosa ugljenih hidrata i proteina u korist drugih, ?elije plodova imaju ve?u zapreminu i stvaraju mekano, sun?erasto tkivo, usled ?ega lako podležu infekciji. Tako?e, manje su otporni na pritisak, imaju lošiji ukus i uopšte unutrašnji kvalitet, rok za ?uvanje je kra?i a gubici pri ?uvanju su ve?i. Pri visokom prinosu plodovi su mali i slabo obojeni, karakteristi?na boja plodova se kasnije obrazuje, zbog sporijeg razlaganja hlorofila, a sazrevanje plodova kasni.

Azot višak u biljkama nanosi im štetu

     U uslovima viška azota rast vegetativnih delova se kasnije završava, produživa se vegetacija i smanjuje obrazovanje cvetnih pupoljaka. Zbog pove?ane osetljivosti nekih povrtarskih vrsta na niske temperature, preterana ishrana azotom može da ima veoma štetne posledice, posebno u rasadni?arskoj proizvodnji. Korenov sistem biljaka obilno snabdevenih azotom je plitak, zbog ?ega su takve biljke manje otporne prema zemljišnoj suši. Višak azota, tako?e, nepovoljno uti?e na otpornost biljaka prema visokim temperaturama i bolestima.

     Preterana upotreba azota ne samo što ?esto nije ekonomski opravdana, nego može da dovede i do zaga?enja sredine nitratima i pogoršanja biološke vrednosti proizvoda, zbog ?ega pri utvr?ivanju potrebne doze azota treba strogo voditi ra?una kako o potrebama biljaka u azotu, tako i o zalihama azota u zemljištu. Obilna ishrana sa NO 3-N posebno u nepovoljnim uslovima za njihovu redukciju (nedovoljna osvetljenost, nedostatak vlage i dr.) dovodi do njegovog nakupljanja u biljkama.Visok sadržaj nitrata u hrani može toksi?no da deluje. Smatra se da sadržaj nitrata u svežoj materiji povr?a ne bi smeo da bude ve?i od 400mg/kg, a u hrani koja je namenjena maloj deci 250mg/kg.Posebno mnogo nitrata sakuplja salata, spana?, cvekla, rotkva, keleraba, blitva ( preko 2.500mg/kg-1 sveže materije), nešto manje (oko 100mg/kg-1) mrkva, kupusnja?e, boranija, a najmanje paradajz, paprika, krastavac, brokola, karfiol, beli i crni luk (200-500mg/kg-1), ali su velike razlike izme?u sorti.

     Najviše nitrata u proseku povr?e sadrži u jutarnjim ?asovima, a najmanje posle podne. Dozvoljene koli?ina nitrata u povr?u mogu da se postignu ?ubrenjem potrebnim koli?inama azotnih ?ubriva odre?enih na osnovu agrohemijske analize zemljišta, kao i pravilnim izborom sorte u postoje?im uslovima proizvodnje.

Slavica Kodžopelji? dipl.ing.ratarstva