Friday, 14 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Azot u povrtnjaku – oprezno sa upotrebom

Azot u povrtnjaku – oprezno sa upotrebom

Azot u povrtnjaku – Pri gajenju povrća, posebno lisnatog, veće količine azotnih đubriva dovode do nakupljanja nitrita, što je neprihvatljivo iz zdravstvenih razloga. Pitanju kvalitetne a ujedno zdravstveno bezbedne ishrane danas se pridaje sve veća pažnja. Dokazano je da ona direktno i indirektno utiče na zdravlje ljudi. Takođe, ispravna mineralna ishrana biljaka doprinosi tome da kvalitet plodova voća i povrća kao i žitarica bude optimalan. Na kvalitet plodova najvažniju ulogu imaju tri makroelemanta: azot-N, fosfor–P, i kalijum–K. Nedostatak ili pak višak ovih elemenata dovodi do različitih posledica.

Azot u povrtnjaku – oprezno sa upotrebom

Upotrebom azota u plodovima se povećava sadržaj proteina a u izvesnim slučajevima on povoljno utiče i na sadržaj vitamina, posebno A i B. Nedostatak ovog elementa utiče da plodovi budu sitniji, ranije sazrevaju, manje su sočni, odnosno gube na kvalitetu. Kako niske tako i velike količine azota negativno utiču na kvalitet plodova. Oni gube karakterističnu aromu, postaju mekši i teže se čuvaju, plodovi su lošijeg kvaliteta i smanjuje se sadržaj šećera u njima, pa jeoprašivanje biljaka krastavac na otvorenom kalemljenje povrtarskih postupak prerade takvih plodova sa tehnološke strane zahtjevniji. Kod povrća, čija se zelena masa koristi u ishrani, upotreba većih doza azotnih đubriva uzrokuje povećan sadržaj nitrita, što je neprihvatljivo iz zdravstvenih razloga.

Znaci nedostatka azota kod biljaka su lako uočljivi, i najprije se manifestuju na starijim listovima koji postaju svetlo zeleni, kasnije žute, da bi se na kraju čitav list osušio. Rast ovih biljaka je smanjen, one su niže a stablo i grane tanje. Žita se slabije bokore i često imaju jednu biljku sa slabijim klasom. Generalna ocena nedostatka azota se može kratko opisati po spoljnom izgledu biljaka koje su niže, tanje i bleđe od normalno hranjenih biljaka.

Nedostatak azota može se otkloniti primenom đubriva i gajenjem leguminoznoih biljaka. Azot se biljkama može dodati preko zemljišta ili folijarno-preko lista. Doze azota koje se dodaju preko zemljišta su različite i zavise od niza faktora, i kreću se u rasponu od 60-200 kg po hektaru. Folijarnom prihranom biljkama se NE može obezbediti dovoljna količina ovog elementa već samo izvršiti korekcija u njegovom obezbeđenju. U određenim uslovima prihrana preko lista može da bude veoma značajna za visinu i kvalitet prinosa.

Prekomerna ishrana azotom podstiže bujnost i prekomerno grananje biljaka, što u gustom sklopu prouzrokuje zasenjenost donjih listova pa su takve biljke sklone poleganju. Njihov koren postaje kraći i slabiji, pa je otpornost ovih biljaka na sušu znatno manja. Višak azota produžava vegetaciju i usporava sazrevanje biljaka a njihova otpornost na bolesti i štetočine je manja. Iz navedenog se može zaključiti da se optimalna količina azotnih đubriva neophodnih za uspešnu proizvodnju, dobre, kvalitetne i visoke prinose ne može lako odrediti. Zbog toga poljoprivredni proizvođači, koji se bave robnom proizvodnjom treba češće da vrše pedološke analize svoga zemljišta, kao obaveznu agrotehničku meru koriste plodored, gajenje leguminoznih biljaka i koriste savete stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

Savetodavac za zaštitu bilja Jović Snežana

PSS Prokuplje

foto pixabay.com

Azot u povrtnjaku