Monday, 25 September, 2017
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » Arnika – cvet koji leči i donosi dobit

Arnika – cvet koji leči i donosi dobit

arnika

Arnika leči

Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedinačno na vrhu stabljike. Arnika cvet – cveta od juna do avgusta, ima specifično smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama.

Stanište. Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može naći u šumi.
Upotrebljivi delovi biljke.  Za lek se koriste arnika cvet, listovi i koren.
 
Hemijski sastav. Sadrži arnicin, eterično ulje, smolu, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karo tinoide (zeaksantin), vitamin C, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.
Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolje lučenje mleka kod majki dojilja, tera znoj, mokraću i crviće kod dece, olakšava menstruaciju i leči beli cvet kod žena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u većim količi – nama može izazvati neugodne smetnje.
Način upotrebe. Čaj, tinktura, ulje za masažu.
Čaj: 3 kašike cveta preliti jednom čašom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Držati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti.
Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola.Ostaviti 2-3 nedelje ( umeđuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i čuvati u zatamnjenoj boci. Može se isto tako pripremiti sa domaćom rakijom.
Ulje za masažu: jedan deo suve arnike staviti u 5 delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).
izvor: stil

Raste na nadmorskoj visini do 3.000 m, uz srednju godišnju temperaturu od 2 do 5°C, a može podneti apsolutne minimalne temperature od minus 40°C i apsolutne maksimalne do 35°C. Uz intenzivno osvetljenje traži visoku vlagu vazduha pa je optimum srednje godišnje relativne vlage od 60 do 75 %. Uzimajući u obzir činjenicu da je brđanka zakonom zaštićena i da je uz to cenjena na tržištu lekovitog i aromatičnog bilja, važno je uvesti je u poljoprivrednu proizvodnju i tako ujedno zaštititi od nestajanja na prirodnim staništima.

Uzgoj može ići u dva smera:

  1. klasični plantažni uzgoj na oranicama
  2. vraćanje na njezina nekadašnja prirodna staništa

arnikaJedini postojeći kultivar brđanke, nastao osamdesetih godina prošloga stoleća u Nemačkoj je „Arbo“ i njega treba koristiti samo u uzgoju na oranicama. Preduslov uspešnog klasičnog plantažnog uzgoja brđanke odnosi se na pripremu proizvodne površine dubokim oranjem u jesen te proletne pripreme za sadnju presadnica, koja se sastoji od tanjiranja te nekoliko drljanja u cilju uništavanja tek izniklih korova. Nakon pripreme tla sledi polaganje organskoga „malča“ od sena. Ova tehnološka mera, koja dalje izostavlja đubrenje mineralnim đubrvima, prihvatljiva je i u konvencionalnoj i u ekološkoj plantažnoj proizvodnji.

Organski „malč“ svojim će razlaganjem obogatiti tlo organskom, a potom i mine – ralnim materijama, smanji će evaporaciju i ispiranje hraniva te delovati na poboljšanje strukture tla i sastav mikroflore. Isti način pripreme tla primenjuje se i u uzgoju američke arnike, no tokom njezina uzgoja važno je osigurati dovoljne količine vode (navodnjavanje), a na povećanje prinosa povoljno deluje đubrenje osnovnim hranivima (azot, fosfor i kalij), svako u količini od 50 kg/ha. Neovisno o tom je li u planu sadnja brđanke na plantažama ili uvođenje u prirodno stanište tokom proleća ili jeseni, važno je proizvesti presadnice odgovarajuće kvalitete.

Direktna setva nije preporučljiva jer su veliki gubici semena zbog njegove slabe klijavosti u poljskim uslovima, a koji mogu biti veći od 80 %. Uzgoj presadnica s grumenom supstrata u zaštićenom prostoru traje oko dva meseca. Prvi koraci obuhvataju nabavku prikladnog komercijalnog organskog supstrata s nižom pH-vrednošću (5,5) i elektrokonduktivnošću (EC 40 mS/m), kao i nabavku kontejnera za setvu (čvrsti polietilen, različiti broj (veličine) lončića, dubine 9 cm).

Nakon punjenja kontejnera supstratom, preporuča se inokulacija supstrata peletama izrađenima na osnovi mikorizne gljive Trichoderma harzianum (dostupna na tržištu), koja se inače nalazi u sastavu prirodne mikroflore tla, a stvarajući simbiotski odnos s biljkama, pozitivno deluje na njihov rast i razvoj. U svaki lončić stavlja se jedna peleta i utisne u supstrat. Nakon inokulacije sledi setva blagim utiskivanjem dve semenke po lončiću, koje se ostavljaju na površini supstrata. Nakon toga se kontejner prekriva vrlo tankim slojem vermikulita ili rečnoga peska,koji će tek pridržavati semenke prilikom navodnjavanja i osigurati im pristup svetlosti.

Redovitim navodnjavanjem i održavanjem temperature zaštićenog prostora u rasponu od 5 do 25°C osiguravaju se povoljni uslovi za nicanje i dalji rast mladih biljaka. Budući da je početni rast mladih biljčica brđanke nakon klijanja semena iznimno spor, a navodnjavanje supstrata treba biti redovito i relativno obilno, tokom uzgoja presa – dnica dolazi do neminovnog ispiranja hranjivih materija iz supstrata. Kako brđanka negativno reagira na fertirigaciju (prihranu zalivanjem),kao i na zalivanje tvrdom vodom iz vodovoda, relativno se brzo javlja nedostatak hraniva, kao i nepoželjna alkalna reakcija supstrata, koji se manifestiraju žućenjem i odumiranjem listova, odnosno, propadanjem biljaka.

Zbog navedenih razloga, u cilju stimulacije daljnjeg rasta, mlade biljke treba pikirati. Kako brđanka već u ranoj fazi razvoja formira dubok koren, biljčice treba pikirati u lončiće volumena 2 dl, dubine najmanje 10 cm, također punjene već spomenutim supstratom. Pikirane biljke nastavljaju razvoj sledećih nekoliko nedelja, tokom kojih koren prožima supstrat i formira se veća lisna površina. Ovaj je postupak naposle važan kod interpolacije na prirodna staništa gdje nema dodatnih agrotehničkih mjera, koje bi mogle stimulirati rast biljaka.

Sadnja presadnica na prethodno pripremljenu oraničnu površinu može se obaviti četverorednom sadilicom povrća na razmak [(0,3 m × 3) + 0,6 m] × 0,25 m, čime se ostvaruje sklop od 110.000 biljaka/ha.

Za razliku od brđanke, kod koje su neretko prisutne poteškoće u uzgoju, uzgoj američke  arnike znatno je lakši. Ona će uspešno rasti na tlima blago kisele do neutralne reakcije, sa pH-vrednosti između 6 i 7,2. Može se uzgajati direktnom setvom semena ili iz presadnica. Budući da su biljke znatno bržeg i robusnijeg rasta od biljaka brđanke, uzgoj presadnica traje kraće, nije potrebna inokulacija supstrata peletama mikorizne gljive i ne treba provoditi pikiranje. Sadnja presadnica može se obaviti na isti način kao i kod brđanke, ali zbog brzog i bujnog rasta sadi se na veće razmake koji osiguravaju sklop od 20.000 do 40.000 biljaka po hektaru. Uzgoj ovih biljnih vrsta prati nepoželjna pojava korova pa se kao redovite agrotehničke mere njegova suzbijanja na oraničnim površinama primenjuju okopavanje ( brđanka, zbog malog razmaka između redova u trakama), međuredna kultivacija (američka arnika, brđanka u razmacima između traka) i košnja iznad rozete listova (biljke interpolirane na prirodna staništa).

Prinosi

Prinosi,izraženi u kilogramima suvoga cveta znatno zavise o uslovima uzgoja i starosti useva. U brđanke mogu biti od 300 do gotovo 1.000 kg/ha, a u američke arnike od 50 do 100 kg/ha u prvoj godini te 350 do 500 kg/ha u drugoj i trećoj godini uzgoja. U eteričnom ulju cvetova sadržani su visoko cenjeni organski spojevi (monoterpeni i seskviterpeni poput felandrena, humulena, kariofilena, mircena i timola, a od posebne su važnosti seskviterpenski laktoni helenalinskog tipa).

Proizvodnja cvata arnike, kao i svega drugog lekovitog bilja, usko je vezana uz proces sušenja. Važno je očuvati osnovna svojstva cveta, odnosno njegovih delatnih materije pravilnim odabirom postupka sušenja u sušarama, senicima ili nekim drugim prikladnim prostorima. Drogu treba čuvati u kutijama, papirnatoj ili staklenoj ambalaži, izvan uticaja svetla i vlage.

Autori: dr. sc. Ines Pohajda / doc. dr. sc. Ivanka Žutić

izvor: PSS