Monday, 20 November, 2017
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » Arnika – cvet koji leči i donosi dobit

Arnika – cvet koji leči i donosi dobit

arnika

Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedina?no na vrhu stabljike. Arnika cvet – cveta od juna do avgusta, ima specifi?no smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. ?itava biljka je pokrivena kratkim dlakama.

Stanište. Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može na?i u šumi.
Upotrebljivi delovi biljke.  Za lek se koriste arnika cvet, listovi i koren.
 
Hemijski sastav. Sadrži arnicin, eteri?no ulje, smolu, vosak, tanine, še?er, organske kiseline, karo tinoide (zeaksantin), vitamin C, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.
Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolje lu?enje mleka kod majki dojilja, tera znoj, mokra?u i crvi?e kod dece, olakšava menstruaciju i le?i beli cvet kod žena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u ve?im koli?i – nama može izazvati neugodne smetnje.
Na?in upotrebe. ?aj, tinktura, ulje za masažu.
?aj: 3 kašike cveta preliti jednom ?ašom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Držati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti.
Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola.Ostaviti 2-3 nedelje ( ume?uvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i ?uvati u zatamnjenoj boci. Može se isto tako pripremiti sa doma?om rakijom.
Ulje za masažu: jedan deo suve arnike staviti u 5 delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).
izvor: stil

Raste na nadmorskoj visini do 3.000 m, uz srednju godišnju temperaturu od 2 do 5°C, a može podneti apsolutne minimalne temperature od minus 40°C i apsolutne maksimalne do 35°C. Uz intenzivno osvetljenje traži visoku vlagu vazduha pa je optimum srednje godišnje relativne vlage od 60 do 75 %. Uzimaju?i u obzir ?injenicu da je br?anka zakonom zašti?ena i da je uz to cenjena na tržištu lekovitog i aromati?nog bilja, važno je uvesti je u poljoprivrednu proizvodnju i tako ujedno zaštititi od nestajanja na prirodnim staništima.

Uzgoj može i?i u dva smera:

  1. klasi?ni plantažni uzgoj na oranicama
  2. vra?anje na njezina nekadašnja prirodna staništa

arnikaJedini postoje?i kultivar br?anke, nastao osamdesetih godina prošloga stole?a u Nema?koj je „Arbo“ i njega treba koristiti samo u uzgoju na oranicama. Preduslov uspešnog klasi?nog plantažnog uzgoja br?anke odnosi se na pripremu proizvodne površine dubokim oranjem u jesen te proletne pripreme za sadnju presadnica, koja se sastoji od tanjiranja te nekoliko drljanja u cilju uništavanja tek izniklih korova. Nakon pripreme tla sledi polaganje organskoga „mal?a“ od sena. Ova tehnološka mera, koja dalje izostavlja ?ubrenje mineralnim ?ubrvima, prihvatljiva je i u konvencionalnoj i u ekološkoj plantažnoj proizvodnji.

Organski „mal?“ svojim ?e razlaganjem obogatiti tlo organskom, a potom i mine – ralnim materijama, smanji ?e evaporaciju i ispiranje hraniva te delovati na poboljšanje strukture tla i sastav mikroflore. Isti na?in pripreme tla primenjuje se i u uzgoju ameri?ke arnike, no tokom njezina uzgoja važno je osigurati dovoljne koli?ine vode (navodnjavanje), a na pove?anje prinosa povoljno deluje ?ubrenje osnovnim hranivima (azot, fosfor i kalij), svako u koli?ini od 50 kg/ha. Neovisno o tom je li u planu sadnja br?anke na plantažama ili uvo?enje u prirodno stanište tokom prole?a ili jeseni, važno je proizvesti presadnice odgovaraju?e kvalitete.

Direktna setva nije preporu?ljiva jer su veliki gubici semena zbog njegove slabe klijavosti u poljskim uslovima, a koji mogu biti ve?i od 80 %. Uzgoj presadnica s grumenom supstrata u zašti?enom prostoru traje oko dva meseca. Prvi koraci obuhvataju nabavku prikladnog komercijalnog organskog supstrata s nižom pH-vrednoš?u (5,5) i elektrokonduktivnoš?u (EC 40 mS/m), kao i nabavku kontejnera za setvu (?vrsti polietilen, razli?iti broj (veli?ine) lon?i?a, dubine 9 cm).

Nakon punjenja kontejnera supstratom, preporu?a se inokulacija supstrata peletama izra?enima na osnovi mikorizne gljive Trichoderma harzianum (dostupna na tržištu), koja se ina?e nalazi u sastavu prirodne mikroflore tla, a stvaraju?i simbiotski odnos s biljkama, pozitivno deluje na njihov rast i razvoj. U svaki lon?i? stavlja se jedna peleta i utisne u supstrat. Nakon inokulacije sledi setva blagim utiskivanjem dve semenke po lon?i?u, koje se ostavljaju na površini supstrata. Nakon toga se kontejner prekriva vrlo tankim slojem vermikulita ili re?noga peska,koji ?e tek pridržavati semenke prilikom navodnjavanja i osigurati im pristup svetlosti.

Redovitim navodnjavanjem i održavanjem temperature zašti?enog prostora u rasponu od 5 do 25°C osiguravaju se povoljni uslovi za nicanje i dalji rast mladih biljaka. Budu?i da je po?etni rast mladih bilj?ica br?anke nakon klijanja semena iznimno spor, a navodnjavanje supstrata treba biti redovito i relativno obilno, tokom uzgoja presa – dnica dolazi do neminovnog ispiranja hranjivih materija iz supstrata. Kako br?anka negativno reagira na fertirigaciju (prihranu zalivanjem),kao i na zalivanje tvrdom vodom iz vodovoda, relativno se brzo javlja nedostatak hraniva, kao i nepoželjna alkalna reakcija supstrata, koji se manifestiraju žu?enjem i odumiranjem listova, odnosno, propadanjem biljaka.

Zbog navedenih razloga, u cilju stimulacije daljnjeg rasta, mlade biljke treba pikirati. Kako br?anka ve? u ranoj fazi razvoja formira dubok koren, bilj?ice treba pikirati u lon?i?e volumena 2 dl, dubine najmanje 10 cm, tako?er punjene ve? spomenutim supstratom. Pikirane biljke nastavljaju razvoj slede?ih nekoliko nedelja, tokom kojih koren prožima supstrat i formira se ve?a lisna površina. Ovaj je postupak naposle važan kod interpolacije na prirodna staništa gdje nema dodatnih agrotehni?kih mjera, koje bi mogle stimulirati rast biljaka.

Sadnja presadnica na prethodno pripremljenu orani?nu površinu može se obaviti ?etverorednom sadilicom povr?a na razmak [(0,3 m × 3) + 0,6 m] × 0,25 m, ?ime se ostvaruje sklop od 110.000 biljaka/ha.

Za razliku od br?anke, kod koje su neretko prisutne poteško?e u uzgoju, uzgoj ameri?ke  arnike znatno je lakši. Ona ?e uspešno rasti na tlima blago kisele do neutralne reakcije, sa pH-vrednosti izme?u 6 i 7,2. Može se uzgajati direktnom setvom semena ili iz presadnica. Budu?i da su biljke znatno bržeg i robusnijeg rasta od biljaka br?anke, uzgoj presadnica traje kra?e, nije potrebna inokulacija supstrata peletama mikorizne gljive i ne treba provoditi pikiranje. Sadnja presadnica može se obaviti na isti na?in kao i kod br?anke, ali zbog brzog i bujnog rasta sadi se na ve?e razmake koji osiguravaju sklop od 20.000 do 40.000 biljaka po hektaru. Uzgoj ovih biljnih vrsta prati nepoželjna pojava korova pa se kao redovite agrotehni?ke mere njegova suzbijanja na orani?nim površinama primenjuju okopavanje ( br?anka, zbog malog razmaka izme?u redova u trakama), me?uredna kultivacija (ameri?ka arnika, br?anka u razmacima izme?u traka) i košnja iznad rozete listova (biljke interpolirane na prirodna staništa).

Prinosi

Prinosi,izraženi u kilogramima suvoga cveta znatno zavise o uslovima uzgoja i starosti useva. U br?anke mogu biti od 300 do gotovo 1.000 kg/ha, a u ameri?ke arnike od 50 do 100 kg/ha u prvoj godini te 350 do 500 kg/ha u drugoj i tre?oj godini uzgoja. U eteri?nom ulju cvetova sadržani su visoko cenjeni organski spojevi (monoterpeni i seskviterpeni poput felandrena, humulena, kariofilena, mircena i timola, a od posebne su važnosti seskviterpenski laktoni helenalinskog tipa).

Proizvodnja cvata arnike, kao i svega drugog lekovitog bilja, usko je vezana uz proces sušenja. Važno je o?uvati osnovna svojstva cveta, odnosno njegovih delatnih materije pravilnim odabirom postupka sušenja u sušarama, senicima ili nekim drugim prikladnim prostorima. Drogu treba ?uvati u kutijama, papirnatoj ili staklenoj ambalaži, izvan uticaja svetla i vlage.

Autori: dr. sc. Ines Pohajda / doc. dr. sc. Ivanka Žuti?

izvor: PSS