Sunday, 9 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Apopleksija kajsije kako se boriti protiv

Apopleksija kajsije kako se boriti protiv

kajsijaApopleksija kajsije predstavlja veliki problem za njeno gajenje i širenje u agroekološkim uslovima kakvi vladaju kod nas. Postoje dosta tumačenja uzroka ove pojave. Svi činioci prema načinu delovanja na pojavu apopleksije mogu da se razvrstaju u tri grupe:

  1. ekološki činioci,
  2. biološki činioci neparazitne prirode i
  3. biološki činioci parazitne prirode.

Apopleksija kao pojava prevremenog iznenadnog sušenja kajsije vrlo je raširena i to kako u zemljama Evrope, tako i u ostatku sveta. Otkrivanjem i determinacijom pravog uzročnika prevremenog izumiranja kajsije – apopleksije – savremeno shvatanje ove pojave, koje su već prihvatili mnogi istraživači, a kojima se i mi pridružujemo, nalaže da se umesto neodređenog pojma apopleksija, usvoji novi, pravi nazivi za pojedine simptome izumiranja.

Tako, na primer, treba koristiti naziv bakteriozno izumiranje i rak rane kada je u pitanju bakterija Pseudomonas syringae van Hall. prouzrokova? bolesti, citosporozno izumiranje kada je gljiva Cytospora cincta Sacc. izazivač sušenja, vertiliciozna uvelost kada se Verticlium dahliae Kleb. javlja kao prouzrokovač sušenja ili sušenje usled inkopatibilnosti kada je uzročnik nepodudarnost podloge i sorte, sušenje usled gušenja (asfiksije) korena kada je to posledica visokog nivoa podzemnih voda itd.

Ekološki činioci koji u velikoj meri doprinose širenju i masovnosti apopleksiji kajsije su: –

  1. pojava mraza i kolebljivih temperatura, naročito poznih mrazeva koji izazivaju pucanje kore i izmrzavanje tkiva, stvarajući rane na deblu i ramenim granama kroz koje nastaje infekcija patogenim izazivačima; –
  2. pojava suvišnih voda u zemljištu koje izazivaju gušenje (asfiksiju) korena ili podsti?u razvitak parazitnih gljiva u zemljištu; –
  3. pojava suše u toku vegetacije, naročito pri obilnoj rodnosti kada se voćke suviše iscrpljuju i ostaju bez dovoljno rezervnih materija u tkivima, zbog čega postaju podložne izmrzavanju ili napadu patogenih izazivača u toku mirovanja.
  4. Dobrim izborom lokaliteta i zemljišta za podizanje zasada kajsije, kao i odgovarajućom negom voćaka, ovi nedostatci mogu znatno da se umanje ili potpuno eliminišu. 
  5. Apopleksija kajsije

Grupa bioloških činilaca neparazitne prirode koji najviše deluju na prevremeno sušenje kajsije čine:

  1. – anatomsko-fiziološka inkopatibilnost između podloge ili posrednika (deblotvorca) i sorte; –
  2. loš izbor podloge i njena nedovoljna adaptivnost prema zemljišnim uslovima; –
  3. osetljivost sorte prema ekološkim činiocima i patogenim izazivačima sušenja; –
  4. uticaj visine kalemljenja; –
  5. uticaj gustine sadnje; –
  6. nepravilna i neblagovremena primena agrotehničkih mera, a naročito nedovoljna ishrana, zaštita i vlažnost zemljišta.

Grupa bioloških činilaca parazitne prirode čine neke patogene bakterije, gljive, virusi i mikroplazme koje pojedina?nim ili uzajamnim delovanjem direktno izazivaju izumiranje stabala kajsije, ili u sadejstvu sa drugim činiocima doprinose ubrzanju procesa izumiranja i masovnost pojave. U kontinentalnim i umerenokontinentalnim klimatskim uslovima, kakvi uglavnom vladaju u našoj zemlji, najznačajniji patogeni izazivači prevremenog sušenja kajsije su: bakterija (Pseudomonas syringae van Hall. ) i gljive (Citospora cincta Sacc., Verticilium dahliae Kleb., Phytophtora spp., Monilia laxa, Gnomonia erythrostoma (Pers.) Auresw., Eutypa laata (Pers: Fr) Tul., Armilaria mellea, Roselinia necatrix). Takođe neki virusi i mikoplazme mogu da izazovu prevremeno sušenje (apopleksiju) kajsije, kao što su: Prunus steam piting virus, Virus kompleksa hlorotičnog lišća kajsije, Virus rupičavosti i uzanog lista, Hlorotično lišće u obliku levka i proliferacija letorasta.

Mere zaštite – iz navedenog se vidi da postoje mnogi činioci ekološke, biološke i patogene prirode koji uzrokuju prevremeno sušenje (apopleksiju) kajsije. Da bi se štete od apopleksije umanjile ili potpuno otklonile, a na osnovu determinisanih i utvrđenih uzročnika, potrebno je sprovoditi odgovarajuće preventivne ili kurativne mere zaštite. Tako neke od mera bi bile: sadnja kajsije na zemljištu gde je odgovarajući nivo podzemnih voda, biranje i selekcija sorti sa dužim mirovanjem, biranje kopatibilnih podloga sa dužim mirovanjem koje će uticati na epibiota, odgovarajuća visina kalemljenja, pravilna i blagovremena primena agrotehničkih mera, sprečavanje nastajanja ozleda preko kojih bi se ostvarila zaraza, uklanjanje, spaljivanje i uništavanje zaraženih delova.

Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

PSSS Negotin

foto pixabay.com

apopleksija kajsije