Wednesday, 18 January, 2017
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Agrarni budžet i planovi za 2017. godinu

Agrarni budžet i planovi za 2017. godinu

IPARDAgrarni budžet za 2017. –  Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je, zajedno sa svojim stručnim timom, na Poljoprivrednom faklultetu u Beogra-du, održao prvu zvaničnu pres konferenciju na kojoj su iznete aktuelne informacije o tekućim aktivnostima Ministarstva i planovi za naredni period. Pored ministra Nedimovića, govorili su i pomoćnik ministra u sektoru za ruralni razvoj Zoran Janjatović, savetnik ministra za agrarnu politiku Radivoj Nadlački i direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat.

„Napravili smo ambiciozan, ali realan plan. Obezbedili smo adekvatan budžet koji nameravamo efikasno da iskoristimo. Naša težnja je evropski standard u agraru, kao cilj sam po sebi, ali i kao korak u procesu pridruživanja EU. Posao nam je da obezbedimo harmonizaciju zakonodavstva, uspostavimo sistemske institucije i reformišemo poljoprivrednu politiku kako bi naši poljoprivre-dni činioci mogli da stvaraju dodatu vrednost u čitavom poljoprivrednom lancu, kako bi iskoristili nove mogućnosti koje stvorimo i kako bi imali resurse – a tu mislim na znanje, ljude, vreme i novac – da svoj posao uz našu podršku obavljaju kako treba“, naglasio je Branislav Nedimović i dodao je uz veliko razumevanje premijera i Vlade obezbeđen značajno uvećan budžet za 2017. godinu, da su usvojeni važni zakoni i izmene zakonskih rešenja, da je pripremljen nacionalni program za poljo-privredu i ruralni razvoj i strategiju razvoja poljoprivrede do 2020. godine.

“Svi projekti kojma smo se bavili u prethodnom periodu stvorili preduslove da u narednu godinu uđemo potpuno spremni i fokusirani na implementaciju, na operativne stvari i naravno na rezu-ltate. Želja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je da poljoprivrednici znaju da će u nama imati aktivan servis, da prerađivači u Ministarstvu prepoznaju partnera, a da javnost, domaća i svetska, shvate da je poljoprivreda logično opredeljenje i glavni posao Srbije. Samo jedna šaka zemlje može da nam da neverovatno blago, moramo to da cenimo. Danas ulazimo u kampanju za poljoprivredu i verujemo da ste razumeli zašto i da ćete želeti da podelite našu poruku “, istakao je Nedimović.

Stručni tim MPZŽS upoznao je detaljnije predstavnike medija, ali i studente i profesore Poljoprivre-dnog fakulteta koji su takođe prisustvovali konferenciji, sa strukturom agrarnog budžeta za 2017. godinu, ključnim promenama u poljoprivrednoj politici, merama podrške, subvencijama,zakonskim rešenjima, IPARD-om…

“Budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za 2017.  godinu iznosiće  43,778 milijar-di dinara, što je, u odnosu na ovogodišnji, povećanje od 8,11 odsto, odnosno za 3,284 milijarde dina-ra“, rekao je Branislav Nedimović i podvukao  da je za subvencije u poljoprivredi opredeljeno je dodatnih 3,284 milijardi, a najveće povećanje budžeta za narednu godinu je u delu podrške investi-cijama u iznosu od 2,2 milijarde, što je četiri puta više nego ove godine, kada je za to bilo predviđeno oko 520 miliona.

Budžet Uprave za agrarna plaćanja povećan je za 2,522 milijardi dinara, dok su za „start up“ plani-rana tri izvora finansiranja:  iz nacionalnog budžeta biće obezbeđeno 100 miliona dinara, iz Fonda za razvoj više od 120 miliona dinara a treći izvor finansiranja će biti kroz projekat ministarstva i EBRD.

„Budžetom je predviđen iznos od 5.000 dinara po grlu za krave za proizvodnju teladi, koje do sada nisu bile u sistemu podsticaja. Za kvalitetne priplodne krmače i neraste uvećani su podsticaji po grlu sa 7.000 na 10.000, dok premije za mleko ostaju sedam dinara po litru, a predviđena je i veća podrška pčelarstvu, kroz podsticaje od 720 dinara po košnici umesto dosada-šnjih 600. Predviđeni su i povraćaji u iznosu do 50 procenata za nabavku novih specijali-zovanih traktora za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju, kao i  50 procenata za hladnjače  i isto toliko   za objekte  za  preradu, dok su  predviđeni i posebni podsticaji za nabavku opreme i novih priključnih mašina za biljnu i stočarsku proizvodnju u iznosu od 40 do 50 procenata “, rekao je ministar Nedimović.

Direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat kazao je da Uprava u ovoj godini imala 114.000 zahteva za podsticaje poljoprivredi i da je isplaćeno približno  23 milijardi dinara, odnosno 98% sredstava koja su planom bila predviđena.

„Ove godine je akcenat bio na investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i prerađivačku industriju. Trend će se nastaviti i narednih godina, jer to poljoprivredi donosi dodatnu vrednost. Pojavljuju se novi prerađivački objekti, nove mašine, doprinosi se konkurentnosti i produktivnosti. Ovakvi podsticaji u evropskim zemljama su praksa već duži niz godina i mislim da uz njih možemo dostići evropski standard i vrednosti kojima težimo. Ulaganjem od šest miliona dinara, koliko iznosi maksimalna subvencija, uspevamo da pokrenemo mnogo ozbiljnije investicije u poljoprivredi od gotovo 400 hljada evra i da zavrtimo čitav krug. Naime, na ovaj način se postiče razvoj sektora proi-zvodnje i prodaje poljoprivrednih mašina, a i država dobija naplatom PDV-a“, dodao je Žarko Radat i naglasio da je Uprava ove godine imala i veoma važan zadatak da zaposli nove ljude. Po njegovim rečima, angažovano je 42, dok je u toku zapošljavanje još 50 ljudi. Brojka od 103 novozaposlena biće dopunjena preuzimanjem zaposlenih iz drugih državnih organa.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Radivoj Nadlački, kazao je da je u budžetu za 2017, koji je za 3,32 milijarde dinara veći od ovogodišnjeg, više sredstava opredeljeno za mere direktnog plaćanja i pove-ćanje konkurentnosti, kao i da je uvedena i nova mera podsticaja za krave za uzgoj teladi za tov. On je dodao da će u narednoj godini biti i posebni podsticaji među kojima je najznačajniji onaj za mlade poljoprivrednike iz marginalnih i nerazvijenih područja. Prema njegovim rečima, ti podsticaji za mlade do 40 godina biće maksimalno 10.000 evra, od kojih će 75 odsto dobiti odmah, i moraće da ih pravdaju računima, a imaće obavezu i da se prijave PIO fondu. U januaru naredne godine će biti doneta uredba koja će jasno definisati kriterijumi rangiranja mladih za te podsticaje, a prioritet će biti finasiranje onih delatnosti koje ispunjavaju uslove održivosti na srednji i duži rok, a to su: voćarstvo, povrtarstvo, uzgoj goveda, proizvodnja mesa i ribarstvo.

Branislav Nedimović je ukazao da je tim Ministarstva poljoprivrede i zaštitne životne sredine, pored mera nacionalnog programa odlučan da efikasno reši i neka dugoročna pitanja, pre svega pristup IPARD fondovima uz akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja (UAP). Kako je ministar naveo, sada se jasno vide svi naredni koraci po tom pitanju.

-„Neki od blokirajućih faktora već su rešeni, a za druge znamo tačno kako i kada će biti rešeni. Nama je ideja da ljudi iz evropske komisije u aprilu ili maju 2017. ponovo dođu i da nas iskontrolišu i da u septembru ili oktobru imamo prvi poziv za poljoprivredne proizvođače i prerađivače da se prijave za sredstva iz IPARD-a“, kazao je Nedimović.

Pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović  kazao je da Srbija ima na raspolaganju od 2015. do 2020. bespovratno ukupno 175 miliona evra  iz fondova IPA, navodeći da je za period od 2015. i 2016. iznos tih sredstava bio 35 miliona evra i da nisu mogli da se koriste dok nisu otklonjene sve barijere . Prema njegovim rečima, opredeljenje je  da se ta sredstva iz fondova EU za koje će moća da konkurišu različiti tipovi poljoprivrednih gazdinstava koriste za povećanje konkurentnosti, ali i za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i prerađivačku industriju.

Prema rečima ministra Nedimovića, u narednoj godini se očekuje da bude regulisan i rad sezonskih radnika u poljoprivredi kroz vaučere, a veća pažnja će se posvetiti i ženskoj populaciji kao nosiocima poljoprivrednih gazdinstava . Kada je reč o navodnjavanju, Nedimović je kazao da  je u narednoj godini predviđeno 29 miliona evra za 14 različitih projekata od kojih su 11 u Vojvodini. Naglasio je da postoje potrebe da se donese i novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer je zemljište državni resurs koji treba da se učini funkcionalnim, kao i da će se u drugom kvartalu naredne godine oče-kuje da se nađe prihvatljivo rešenje za zemljište koje će moća da kupuju stranci.

Izvor: mpzžs

foto: pixabay.com

Zakon o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji 2017. godine  OVDE

DOPUNE ZAKONA O POLJOPRIVREDI ( IPARD )   OVDE