Saturday, 21 April, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Proređivanje plodova jabuke za kvalitet

Proređivanje plodova jabuke za kvalitet

prore?ivanje jabuke

Prore?ivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog prore?ivanja jeste mogu?nost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih plodova. Na taj na?in mogu?e je sa?uvati asimilate koji bi bili utrošeni na razvoj suvišnih plodova – Od mnogih faktora zavisi da li ?e primenjeni tretmani hemijskog prore?ivanja ispuniti planirane ciljeve kada je re? o krupno?i i kvalitetu plodova i visini prinosa, te je definisanje programa prore?ivanja najbolje prepustiti stru?njacima.

 Za pravilnu primenu hemijskog prore?ivanja plodova jabuke veoma je važno poznavati tok fenofaze cvetanja pojedinih sorti jabuke, jer primena ove pomotehni?ke mere po?inje od faze precvetavanja. Gvozdenovi? i Keserovi? (1996) su ispitivali tok fenofaze cvetanja važnijih sorti jabuke kalemljenih na podlozi M9, u uslovima Rimskih Šan?eva (Novi Sad). U tabeli 37. dat je datum po?etka, punog cvetanja i kraja cvetanja kod najzna?ajnijih sorti.

Tabela 37. Šestogodišnji prosek cvetanja sorti jabuke, Rimski Šan?evi, 1991-1996

jabuka
jabuka – intenzitet cvetanja

Ajdared spada u grupu srednjeranocvetnih sorti, dok su ostale navedene sorte srednjepoznocvetne. Najranije fazu cvetanja završavaju sorte ajdared i mucu, pa kod ovih sorti najranije po?inje hemijsko prore?ivanje.

 Prore?ivanje može da se obavlja u razli?itim fazama cvetanja i porasta plodova u zavisnosti od cilja. Nakon junskog opadanja plodova, mali je efekat prore?ivanja na otklanjanje alternativnog ra?anja. U uslovima gde prole?ni mrazevi ne predstavljaju opasnost, najbolje je obaviti prore?ivanje cvetova i/ili cvasti. Prore?ivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog prore?ivanja jeste mogu?nost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih plodova. Na taj na?in mogu?e je sa?uvati asimilate koji bi bili utrošeni na razvoj suvišnih plodova. Rano prore?ivanje je rizi?no, jer ne mogu ta?no da se predvide pojave kasnih mrazeva, intenzitet zametanja plodova i prirodnog opadanja.

 Ako se prore?ivanje radi samo radi popravke kvaliteta, uklanjanja ošte?enih i loše razvijenih plodova, može da se obavi i nakon junskog opadanja. Ipak, kod jabuke i kruške, prore?ivanje najviše efekta ima ako se obavi najkasnije do ?etiri nedelje pre berbe. Kod ranih sorti, probirna berba može da uti?e na znatno poboljšanje kvaliteta preostalih plodova i obrazovanje pupoljaka za narednu godinu.

 Najve?a prose?na masa plodova sorte fudži dobijena je kada su stabla prore?ena ru?no 7 dana nakon punog cvetanja, uz dopunsko prore?ivanje 60 dana nakon punog cvetanja, i iznosila je 348 g. Što je kasnije ra?eno ru?no prore?ivanje (redom 17, 28, 37, 51, 60 i 74 dana nakon punog cvetanja), prose?na masa plodova bivala je manja.

Kod sorti krupnog ploda, kao što je breburn, rano prore?ivanje može da dovede do isuviše velikog pove?anja mase ploda, te lošije skladišne sposobnosti. Rodnost pupoljaka bila je najve?a kada su plodovi ru?no prore?eni 7 dana nakon punog cvetanja i iznosila je 75%. Što je prore?ivanje obavljano kasnije, rodnost je bivala manja, dok je u najkasnijem tretmanu i kontroli bilo svega 2% rodnih pupoljaka. Dobre rezultate kada je re? o obrazovanju rodnih pupoljaka dalo je prore?ivanje 17. i 28. dana nakon punog cvetanja, gde je ustanovljeno redom 59 i 44% rodnih pupoljaka.

 Klju?an faktor uspeha hemijskog prore?ivanja plodova jabuke jeste vreme primene razli?itih sredstava u zavisnosti od faze porasta plodova.

  1. Tako preparati na bazi NAD mogu da se primenjuju u vremenu 2 do 7 dana nakon punog cvetanja, sve dok pre?nik primarnih plodova ne dostigne 5-6 mm.
  2. NAA se primenjuje u vreme kada je pre?nik primarnih plodova od 6-12 mm, a
  3. Sevin i BA u periodu 10-15 mm.

 Nakon precvetavanja pre?nik centralnog ploda u gronji treba meriti šublerom, na što ve?em uzorku (minimum 100 plodova). Prose?na vrednost pre?nika centralnog ploda koristi se za odre?ivanje momenta hemijskog prore?ivanja. Porast mladih plodova jabuke odvija se intenzivno, deobom ?elija, te vreme za primenu odre?entabela grafikon remetaog preparata i u povoljnim vremenskim uslovima može biti veoma kratko. U 2011. godini izmereno je da se pre?nik mladih plodova jabuke sorte breburn i red?if uve?avao u proseku za oko 0,5 mm, a zlatni delišes 0,4 mm na dan (grafikon 6). Ove vrednosti zna?ajno mogu da variraju izme?u godina i u toku faze porasta plodova, te se mogu uzeti samo orijentaciono, a plodovi moraju da se mere svake godine iz dana u dan, za svaku sortu posebno, kako bi se precizno utvrdio momenat primene preparata za hemijsko prore?ivanje. Nepovoljni vremenski uslovi (kiša, vetar, niske ili visoke temperature vazduha) u vreme cvetanja i ranog porasta plodova dodatno smanjuju broj dana za primenu odre?enog preparata za hemijsko prore?ivanje.

Grafikon 6. Dinamika porasta plodova sorti breburn, zlatni delišes i red?if

 

Uticaj hemijskog prore?ivanja na kvalitet ploda

 Krupno?a, atraktivnost, ukus i skladišna sposobnost su osobine koje u najve?oj meri odre?uju tržišnu vrednost svežih plodova jabuke. Zadatak proizvo?a?a jabuke jeste da uskladi primenu svih agrotehni?kih mera u zasadu kako bi plodovi zadovoljili standarde tržišta, uz istovremeno postizanje maksimalne visine prinosa. Treba uspostaviti ravnotežu izme?u kvaliteta plodova i visine prinosa u zavisnosti od nivoa primenjene tehnologije, genetskog potencijala gajenih sorti i tržišnih ciljeva proizvo?a?a. Poznavanje uticaja hemijskog prore?ivanja na osobine koje odre?uju kvalitet plodova proizvo?a?ima omogu?ava da primene program prore?ivanja, koji najbolje odgovara njihovim proizvodnim uslovima.

 Spoljašnji kvalitet, pa samim tim i cena plodova umnogome zavisi od krupno?e ploda. Proizvo?a? treba da teži ka što ve?em udelu plodova prve i ekstra klase, jer se takvi plodovi na tržištu prodaju po visokoj ceni. Krupno?a ploda tipi?na za sortu može da se postigne jedino uspostavljanjem ravnoteže izme?u vegetativnog rasta i rodnosti.

 Direktni cilj hemijskog prore?ivanja jeste pove?anje krupno?e ploda. Veliki broj plodova na stablu obi?no je pra?en visokim udelom sitnih plodova. Preveliki broj plodova tako?e može da uti?e na lošiju obojenost, manji sadržaj suve materije i ostalih komponenti ukusa, kao i lošiju skladišnu sposobnost. Ovi negativni efekti su posledica nepovoljnog odnosa broja listova i plodova. Za optimalnu veli?inu i kvalitet ploda neophodno je oko 30 listova po plodu. Prore?ivanje plodova pove?ava odnos list/plod, tako što se pove?ava površina liš?a dostupna preostalim plodovima.

 Ako je broj plodova na stablu premali, obi?no su oni isuviše krupni i loše skladišne sposobnosti.

 Plodovi jabuke mogu biti dobro obojeni jedino ako je snabdevanje ugljenim hidratima optimalno. Hemijsko prore?ivanje, generalno, dovodi do bolje razvijenosti i intenziteta pokrovne boje.

 Osim toga što hemijsko prore?ivanje dovodido pove?anja prose?ne mase plodova, veoma je zna?ajan i uticaj na oblik (izduženost), posebno kod sorti tipa crvenog delišesa.

 Na ?vrstinu plodova uti?e veliki broj ?inilaca koji mogu da deluju u suprotnim smerovima, kao što su: veli?ina ploda, broj i veli?ina ?elija, zapremina me?u?elijskih prostora, specifi?na masa ploda, stepen zrelosti, sadržaj pektina i mineralni sastav, tako da se prore?ivanjem ?esto dobijaju opre?ni rezultati u pogledu ?vrstine plodova. Umeren intenzitet prore?ivanja, obi?no ne uti?e previše na ?vrstinu plodova. Prore?ivanje može da ubrza sazrevanje plodova za 10-14 dana.

 Pove?anje mase i bolja obojenost plodova obi?no je pra?eno ve?im sadržajem še?era i kiselina. Prema tome, pored izgleda ploda, prore?ivanje doprinosi i boljem ukusu. Prore?ivanjem sadržaj rastvorljive suve materije može da se pove?a za 2-3%, a sadržaj kiselina za 10-20%.

 Uticaj hemijskog prore?ivanja na masu i kvalitet plodova prikazan je na primeru sorti breburn i zlatni delišes u tabelama 38 i 39.

 Svi tretmani hemijskog prore?ivanja doprineli su pove?anju prose?ne mase ploda kod sorti breburn i zlatni delišes koje se kretalo do 28,1% kod sorte breburn i 27,6% kod zlatnog delišesa. Jednako efikasna kada je re? o pove?anju prose?ne mase bila je primena oba preparata. Kod obe sorte došlo je do neznatnog izduživan

jabuka

TABELA 38

ja plodova u odnosu na kontrolu. Tretirani plodovi sorte breburn bili su ve?e ?vrstine u odnosu na kontrolu, dok je prore?ivanje kod zlatnog delišesa delovalo na ?vrstinu plodova u oba pravca, što je ?est slu?aj u rezultatima istraživanja i u praksi. Vrednosti skrobnog indeksa ukazuju na malo ve?u zrelost plodova sorte breburn nakon prore?ivanja, što nije slu?aj kod zlatnog delišesa. Sadržaj še?era i kiselina pove?an je kod obe sorte u tretmanima.

 

 Tabela 38. Prose?na masa i kvalitet plodova sorte jabuke breburn,

  Tabela 39. Prose?na masa i kvalitet plodova sorte jabuke zlatni delišes,

tabela 39 Može se zaklju?iti da je pove?anje prose?ne mase ploda izvesno nakon hemijskog prore?ivanja, ali ne i efekat na ?vrstinu i brzinu razlaganja skroba u procesu sazrevanja. Zato se savetuje da se u fazi sazrevanja prigodnim metodama redovno prate parametri zrelosti i berba obavi u optimalnom momentu. Može se o?ekivati bolji kvalitet ploda, jer je sadržaj še?era i kiselina u plodovima pove?an. Hemijskim prore?ivanjem u kombinaciji sa dugom rezidbom postiže se ekstra kvalitet plodova jabuke sorte breburn i prinos od 50 t/ha hektaru u ?etvrtoj godini .

Preporuke za hemijsko prore?ivanje plodova sorti jabuke

tabela 40 U tabeli 40 date su koncentracije preparata po grupama za pojedine sorte jabuke, koje treba da služe kao orijentacioni program prore?ivanja. Svaka godina je razli?ita u pogledu vremenskih prilika u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka, cvetanja, oprašivanja i zametanja plodova, kao i po?etnoj fazi porasta plodova. Osim koncentracije preparata neophodno je pravilno odrediti momenat tretiranja, broj tretmana i koli?inu vode. Od svih navedenih faktora zavisi da li ?e primenjeni tretmani hemijskog prore?ivanja ispuniti planirane ciljeve kada je re? o krupno?i i kvalitetu plodova i visini prinosa, te je definisanje programa prore?ivanja najbolje prepustiti stru?njacima.

 Tabela 40. Preporu?ene koncentracije preparata za hemijsko prore?ivane po sortama jabuke za uslove Srbije

 Upotreba bioregulatora za kontrolu opadanja plodova pred berbu

 Jedan od najve?ih problema u proizvodnji jabuke, u godinama visokih prinosa, jeste opadanje plodova pre dostizanja odgovaraju?eg stepena tehnološke zrelosti i predvi?enog vremena berbe, što može da dovede do zna?ajnih gubitaka prinosa. Sorta jabuke ajdared je veoma podložna ovoj pojavi. Smatra se da je delovanje endogenog etilena glavni razlog za opadanje plodova. Toplo vreme pred berbu, suša, ošte?enja liš?a usled napada insekata ili bolesti podsti?e opadanje. Danas su proizvo?a?ima za kontrolu opadanja plodova dostupni preparati na bazi ?-naftil-sir?etne kiseline (NAA) i amino-etoksivinilglicina (AVG).

 Našim proizvo?a?ima su za kontrolu opadanja plodova dostupni preparati na bazi ?-naftil-sir?etne kiseline (NAA). NAA se koristi u koncentracijama izme?u 5 i 20 ppm aktivne materije i treba da se primeni pre nego što plodovi po?nu zna?ajno da opadaju. Manja ?vrstina plodova i lošija skladišna sposobnost su mogu?a pojava ako su temperature visoke ili ako berba zakasni nakon tretmana sa NAA, dok se prose?na masa ploda ne menja. NAA po?inje da deluje 1-2 dana nakon primene.

 Ako je proces ve? po?eo, potrebno je oko 5 dana da se opadanje umanji. NAA je efektivna u trajanju 7-12 dana i poželjno je ponoviti aplikaciju kako bi se i nakon 10 dana pouzdano zaustavilo opadanje.

 Ogled sa tretmanima za spre?avanje opadanja plodova sorte jabuke ajdared postavljen je 2011. godine u zasadu u blizini Novog Sada. Zasad je u periodu pune rodnosti, na podlozi MM106 i M9, sa razmakom sadnje 4,0×2,0 m.

  Pod pretpostavkom da jedan tretman sa NAA nije dovoljan da zaustavi opadanje plodova pred berbu, kao i da Dirager koncentracije 6 ml/l može zna?ajno da promeni kvalitet ploda, ako se tretman ponovi više puta, testirani su tretmani sanižim koncentracijama NAA u rastvoru.

 Pretpostavljeno je da ?e niže koncentracije NAA primenjene više puta tako?e dobro zaustaviti opadanje plodova, bez zna?ajnog narušavanja kvaliteta plodova. Primenjeni su slede?i tretmani:

  •  Dirager (NAA) 0,6 ml/1 21 dan p.p.v.b.
  • Dirager 0,6 ml/1 14 dana p.p.v.b.
  • Dirager 0,3 ml/1, prvo prskanje 21 dan p.p.v.b., drugo, ponovljeno prskanje istom koncentracijom preparata 14 dana p.p.v.b.
  • Dirager 0,3 ml/1, prvo prskanje 21 dan p.p.v.b., drugo 14 dana i tre?e 7 dana p.p.v.b., istom koncentracijom preparata.
  • Dirager 0,15 ml/1, prvo prskanje 21 dan p.p.v.b., drugo 14 dana i tre?e 7 dana p.p.v.b., istom koncentracijom preparata.

Navedene pretpostavke su u ogledu u potpunosti potvr?ene. Iz tabele 41 vidi se da je najve?prore?ivanjei udeo opalih plodova (9,8%) bio zabeležen u netretiranoj kontroli, a zatim u tretmanu sa 0,6 ml/1 Dirager-a primenjenom 14 dana pre berbe (9,0%). Manje opalih plodova bilo je u svim ostalim tretmanima, gde je prvo prskanje obavljeno 21 dan pre berbe, što ukazuje na neophodnost pravovremenog po?etka primene NAA.

 Tabela 41. Ukupan broj i procentualni udeo opalih plodova sorte jabuke ajdared,

  Na grafikonu 7 prikazana je dinamika opadanja plodova u zasadu jabuke sorte ajdared. Jasno se vidi da je najmanju efikasnost Dirager imao kada je primenjen 14 dana pre berbe, jer je zna?ajan broj plodova opao još pre njegove primene (2.9.). Najbolji rezultat postignut je kada je NAA primenjena dva puta u kprore?ivanje plodovaoncentraciji 0,3 ml/l Diragera. Trostruka primena Diragera koncentracije 0,15 ml/1 i 0,3 ml/l imale su približno isti efekat na spre?avanje opadanja plodova.

 Primena NAA radi spre?avanja opadanja plodova sorte jabuke ajdared imala je za rezultat nešto manju ?vrstinu plodova u odnosu na netretiranu kontrolu, niže vrednosti skrobnog indeksa, ve?i sadržaj rastvorljive suve materije, i približno jednak sadržaj ukupnih kiselina (tabela 42). Najmanji uticaj na ?vrstinu ploda imali su tretmani sa najnižom koncentracijom Diragera (0,15 ml/l i 0,3 ml/l), bez obzira na to što su ponovljeni po tri puta, što potvr?uje pretpostavku ogleda. Smatra se da ovi tretmani ne narušavaju zna?ajno kvalitet ploda i skladišnu sposobnost.

 Grafikon 7. Kumulativno opadanje plodova u periodu 28 dana pre planiranog vremena berbe

Tabela 42. Efekat AVG i NAA na ?vrsto?u ploda, skrobni indeks i sadržaj rastvorljive suve materije
prore?ivanje jabuka

 Da bi NAA bila efikasna u spre?avanju opadanja plodova jabuke, neophodno je njenu primenu po?eti na vreme, ?im prvi zdravi plodovi po?nu da opadaju. NAA ima dejstvo u trajanju od dve sedmice, neophodno je nakon tog perioda tretman ponoviti kako bi se opadanje pouzdano zaustavilo do momenta berbe. Preporu?uje se primena NAA u 2 ili 3 navrata, sve do berbe, sa koncentracijom 10 ppm aktivne materije, što odgovara 30 ml/hl Diragera. 7-10 dana nakon prvog tretmana, prskanje treba ponoviti, uz poštovanje karence koja za NAA iznosi 7 dana. Po potrebi, u slu?aju visokog intenziteta opadanja i da se opadanje ne umanji nakon prvog tretmana, koncentracija preparata može da se pove?a do 20 ppm NAA (60 ml/hl Diragera). Primena 10 ppm NAA u dva ili tre navrata nije zna?ajno uticala na promenu kvaliteta plodova, me?utim, radi sigurnosti prinosa i kvaliteta, u vremenu sazrevanja treba redovno kontrolisati stanje zrelosti plodova odgovaraju?im metodama. Jednaku efikasnost pokazala je primena NAA koncentracije 5 ppm (15 ml/hl Diragera).

Prof. dr Zoran Keserovi?,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Iz udžbenika: “Integralna proizvodnja jabuke”  

izvor:agrovizija.rs