Monday, 20 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Agrotehnika primena napredne EM tehnologije

Agrotehnika primena napredne EM tehnologije

analiza zemljište za budu?nost

EM tehnologija

AGROTEHNIKA prirodne zemljoradnje – Trude?i se da izvu?e maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizi?kog rada i nov?anih sredstava, uz mogu?nost održanja stalnog kontinuiteta i pove?anja plodnosti zemlje i prinosa kultura, baštovan mora:

  1. da prizna (oslanjaju?i se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor – u velikim koli?inama, ve?im od potreba biljaka. To zna?i da tretiranje zemljišta mineralnim ?ubrivima nije neophodno, ve? je, ?ak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;

  2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isklju?ivo organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To prakti?no zna?i da baštovan mora da hrani ne biljke, ve? zemljišne mikroorganizme i da se brine o tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove bašte;

  3. da prihvati tvrdnju Doku?ajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to zna?i, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu, na površini bašte. Treba tako?e shvatiti da su te organske materije hrana živih zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije, koju vrše živi zemljišni organizmi;

  4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana (kompost) da bi ih bilo dovoljno i, tako?e, potrebna je i rastresita zemlja, koja propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim rastvorima, prave?i ga dostupnim i u dovoljnoj koli?ini za rast biljaka;

  5. da shvati da ?ovekovo intervenisanje oru?ima obrade zemljišta, na dubinama ve?im od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“ zemljišnih mikroorganizama, uzrokuju?i njihovo uginu?e, uništava prirodnu rastresitost zemljišnih slojeva, što ih ?ini tvr?im, teško propustljivim za vazduh i vlagu, bez ?ega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne može se ni razvijati korenje biljaka;

  6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje neobra?en, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimi?no fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje biljaka. Osim toga, sirova organika privla?i zemljišne vodene rastvore, koji pritom ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa.

Dovedimo prirodu u našu njivu i baštu

Agrotehnika primena napredne EM tehnologije

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znaju?i, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je mogu?e više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim koli?inama. A uz primenu mineralnih „?ubriva“, i ta neznatna koli?ina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj na?in koli?ina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „?ubriva“ prakti?no se ne pove?ava.

humus crno Me?utim, baš humus je garancija plodnosti zemlje. Prema tome taj brižni zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se pove?ava njegov procenat u zemlji.

„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju – nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog ?oveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, ve? su granulisana masa raznih po veli?ini ?estica, ?iji sastav je oko 50% praznina. Pa, zapita?ete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u tome što ?estice humusa imaju po površini elektri?ni naboj, koji ima privla?nu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne ?estice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni.

Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih ?estica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini ?estica humusa, koji veže koheziona sila elektri?nog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, ve? ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli stvorile ?vrst sloj na površini zemljišta. Na taj na?in, humus je skuplja? i ?uvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i ?ine garantom plodnosti zemljišta. ?estice mineralnog grunta nemaju elektri?no svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka. Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.

Em-tehnologija – jedna od najperspektivnijih pravaca razvoja proizvodnje u agraru XXl veka, je primena Efektivnih Mikroorganizama. Osniva?, EM-tehnologije je japanski profesor, mikrobiolog Teruo Higa. Taj nau?nik je, 1988, godine, uspeo da stvori super složen kompleks korisnih bakterija, kojeg je nazvao Efektivni Mikroorganizmi (EM); odatle i poti?e naziv- EM – tehnologija. Potekla u Japanu, EM-tehnologija je danas priznata i, mnogim državama sveta ona predstavlja deo nacionalne politike. Broj takvih država postojano raste.

1998 g. ruski nau?nik, doktor medicinskih nauka, Pjotr Ajuševi? Šabljin je na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog ekosistema stvorio ruski EM-preparat- ” Bajkal EM-1″ koji je, po nekim pokazateljima ?ak i prevazišao japanski analog.

EM-preparat je koncentrat u te?nom stanju, u kojem je uzgajano više od 80 sojeva glavnih anabiotskih (korisnih) mikroorganizama, koji se u prirodi nalaze u zemljištu. Preparat ne sadrži genski izmenjene mikroorganizme. karaktereristi?no za EM-preparat to, što on predstavlja ?vrstu zajednicu aerobnih i anaerobnih mikroorganizama. I jedni i drugi, bez obzira na razli?ite oblike života, obitavaju u jednoj sredini u režimu aktivne razmene izvora hrane, i to tako da produkti metabolizma jedne grupe predstavljaju hranu onoj drugoj grupi, pri ?emu dolazi do akomulacije pozitivnih osobina ujedinjenih mikroorganizama.

izvor: ?lana PSSS grupe – Hanza